Voblerov sindrom

Odgovara:
Nikola Mišić, dr. vet. med.
Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad

P: Dobar dan, želeo bih da vam postavim pitanje u vezi psa rase doberman, pre godinu dana otkriven mu je Voblerov sindrom gde je izgubio dosta kilaže i zadnje noge su mu se kočile.Posle nekoliko mesec delimično je uspeo da povrati kilažu ali se javio novi problem pojavio mu se otok cele zadnje noge a prilikom dodira noga mu je kao sunđer kao da upija stisak. Mazao sam razne masti koje su mi veterinari preporučili ali nikako da otok splasne a on je iz dana u dan sve u gorem stanju. Molim vas kazite mi šta da radim?

O: Voblerom sindrom (Wobbler syndrom) je bolest nervnog sistema uzrokovana pritiskom kičmene moždine u donjem delu vratnog pršljena ili zbog malformacije kičme ili malokluzije (kad se pršljenovi ne podudaraju kako treba). Ovo uzrokuje od slabijih pa do teških posledica na kretanje psa. Iako predstavlja bolest vratnog pršljena, tipično su klinički znakovi najpre vidljivi na zadnjim nogama. Druga patološka stanja mogu maskirati simptome, tako da je jedini način dijagnostike postupak specifične RTG-snimke.

Kod mladih pasa s blagim simptomima, problem se može rešiti sam od sebe uz kontrolisanu aktivnost.

Najčešće obolevaju dobermani, pinčeri i nemačke doge, dok ostali psi imaju slične ali ne identično opisane simptome: bokser, baset, bullmastif, weimeraner, labrador retriever, nemački ovčar, dalmatinac, samojed, irski seter.

Uzrok Wobler sindroma nije poznat iako se usko povezuje s brzim rastom i genetikom. Simptomi se obično pojavljuju najpre u zadnjim nogama kao blaga inkoordinacija u hodu (ataksija), a može napredovati tako da zahvate i prednje noge. Teški slučajevi rezultuju nespretnošću, lelujavim, "pijanim" hodom i problemima koordinacije prilikom naglog okretanja.

Kod nemačkih doga Vobler sindrom se javlja od 10 meseci do godine i po dana, iako se može ispoljiti i u dobi 4 ili 5 godine, ali i mladih oko 5 nedelja. Kod doberman i pinčera se obično ne javlja do dobi od 4 ili 5 godina.

Dijagnoza se temelji na neurološkom pregledu i RTG-snimkom vratnog pršljenova i mijelogramskom RTG. Lečenje uključuje korištenje kortikosteroida, zaštitnog okovratnika i hirurškog zahvata. Hirurgijom se zbližavaju dva nestabilna pršljenova čime se oslabljuje pritisak na kičmenu moždinu. Nažalost, ovim zahvatom se radi dodatni stres na susedne pršljenove što može dovesti do povratka procesa. Veliki postotak oboljelih ima dugotrajan život bez boli, s minimalnim ili bez lečenja. Kod drugih, proces vrlo brzo napreduje i kod njih, nažalost, eutanazija predstavlja jedini izbor.

O daljem toku terapije se morate konsultovati sa veterinarom koji je doneo dijagnozu.

Želimo vašem ljubimcu što brži oporavak!