Povratak

Poremećaj ravnoteže (ataksija) i epilepsija

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button

 
Odgovara:
Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Veliki pozdrav. Moje pitanje je sledeće. Imam psa dalmatinca starog 5,5 godina. Desilo se to da je odjednom izgubio ravnotežu i pao na zemlju, nije mogao da ustane a kad sam ga podigao teturao se. Uneo sam ga u kuću i stavio da leži. Nije penio na usta, oci su mu bile sasvim normalne, pokusavao je da ustane ali nije mogao da stoji. To stanje je trajalo najvise 3 - 4 minuta, a potom je ustao i izašao napolje gde je mokrio, povraćao i kakio. Posle toga se ponašao sasvim normalno, čak se odmah i igrao. Uzeo sam mu mokraću u bočicu i bila je normalne žute boje. Ovo je prvi put da se ovako nešto desi. Čitao sam o epilepsiji na Vasem sajtu ali nisam prepoznao takve simptome i kod njega. Nenad

O: Na osnovu Vašeg e- maila, možemo pretpostaviti da se radi o poremećaju ravnoteže (ataksija) ili odredjenim oblicima epilepsije. Ataksija je naziv za različite poremećaje ravnoteže, nedostatka koordinacije skeletnih mišića što rezultuje u nepravilnim kretnjama tela. Nespecifični je klinički simptom kojeg karakteriše disfunkcija dela nervnog sistema koji koordinira kretnje (mali mozak). Obolela životinja ne može održati uspravni stav, naginje se ili ruši, a hod je nesiguran i neujednačen. Ataksija se najčešće javlja kod oštećenja malog mozga (cerebelarna ataksija).
 
Ataksija se javlja u nekoliko tipova:

Cerebelarna ataksija - predstavlja ataksiju usled disfunkcije malog mozga (cerebellum). Kako i na koji način se ove abnormalnosti manifestuju zavisi od toga koje strukture malog mozga su oštećene te da li su oštećenja unilateralna ili bilateralna.

Vestibulo - cerebelarnu disfunkciju karakteriše nestabilnost stava.

Spino - cerebelarna disfunkcija manifestuje se širokim lelujavim hodom kojeg karakteriše nesigurno zaustavljanje i kretanje, izvijanje u stranu i nejednaki koraci.

Cerebro - cerebelarna disfunkcija predstavlja smetnje u ispoljavanju voljnih kretnji uključujući tremor (jako tresenje / drhtanje koje se naglašava preko voljnih kretnji, ponekad zahvata glavu i oči ali i udove i trup).

Senzorna ataksija - odnosi se na ataksiju koja je nastala usled gubitka propriopercepcije (osećaj za položaje zglobova i delove tela) što uopšteno zavisi od disfunkcije dorzalnog dela moždine. U nekim slučajevima uzrok može biti u disfunkciji različitih delova mozga koji primaju tu informaciju uključujući i mali mozak, talamus i parijetalne režnjeve. Senzorna se ataksija iskazuje nestabilnim stavom nogu sa udaranjem o tlo kao i nestabilnosti stava.

Vestibularna ataksija - indicira na disfunkciju vestibularnog sistema koji je u akutnim i unilateralnim slučajevima praćen vrtoglavicom i mučninom dok u hroničnim bilateralnim slučajevima navedeni simptomi mogu nedostajati, a jedini simptom je gubitak ravnoteže.

Uzroci ataksije su: lokalna oštećenja središnjeg nervnog sistema kao što je moždani udar, tumor mozga, multipl. skleroza koja će uzrokovati tip ataksije u odnosu na mesto oštećenja: ako je to na malom mozgu cerebelarne, senzornu ako je zahvaćen dorzalni deo moždine, vestibularne ako je zahvaćen vestibularni sistem. Ova tri tipa ataksije mogu se preklapati ili javiti samostalno. Egzogene materije (lekovi, hemikalije i sl.) uzrokuju ataksiju zbog svog depresivnog učinka na funkcije središnjeg nervnog sistema. Deficijencija vitamina B12 - osim drugih smetnji nervnog sistema mogu se javiti preklapanja cerebelarnog i senzorne ataksije. Uzroci izolovane senzorne ataksije: periferna neuropatija može uzrokovati generalizovanu ili lokalizovanu senzornu ataksiju (npr. samo jedna noga) u zavisnosti od opsežnosti neuropatičkih promena te oštećenja moždine različitog tipa. Nenasledne cerebelarne degeneracije uzrokovane paraneoplastičnom cerebelarnom degeneracijom, edemom mozga, hidrocefalusom. Nasledne ataksije: ataksija može zavisiti od naslednih poremećaja degeneracije malog mozga i / ili moždine, u većini slučajeva kombinacija je obe pa se manifestuje preklapanjem ataksija malog mozga i senzorne ataksije iako je redovno jedna izraženija od druge.

Ne postoji specifične terapije za ataksiju jer se radi o nespecifičnom simptomu, medjutim postoji lečenje za mogući uzrok kojeg najpre pregledom treba utvrditi. Nesposobnost kretanja zbog ataksije može se ublažiti fizikalnom terapijom, te umerenim i laganim vežbanjem jer je od velike važnosti održati mišiće snažnima i aktivnim.

Što se tiče epilepsije, tok i prognoza zavise od etiološkog faktora koga je ponekada teško otkriti kao i od stepena oštećenja ćelija centralnog nervnog sistema koje nije lako identifikovati. Prognostički nepovoljno se procjenjuju svi oni slučajevi kada napadi idu jedan za drugim, sve su učestaliji, a vremenski razmaci izmedju dva napada, sve se više skraćuju. Prognostički su povoljniji oni slučajevi kada su epileptiformni napadi kraći, slabijeg intenziteta, a vremenski razmak izmedju dva napada se povećava.

Postoji više definicija i klasifikacija epilepsije. Epilepsija pasa je hronična bolest, koja se kao i kod ljudi karakteriše pojavom napada, jačeg ili slabijeg intenziteta. Može biti nasledna, ili se javiti usled poremećaja rada buburega i nadbubrežne žlezde. Takođe se može javiti posle dejstva toksičnih supstanci (otrova, pa čak i endotoksina porekla crevnih parazita) ili usled oštećenja mozga (tromboze, hidrocefalus, tumori, preležane bolesti, toplotni udar itd.). Napad se klinički manifestuje kao poremećaj svesti, sa pojavom grčeva, povraćanja, baljenja, nekontrolisanog uriniranja i defeciranja.
 
O epilepsiji smo opširno pisali u nekoliko navrata, ovdeovde i ovde

Svakako je potreban pregled od strane veterinara, kako bi se jasno definisali razlozi opisanog ponašanje.

Za sve dodatne informacije, stojimo Vam na raspolaganju.

POSTAVITE PITANJE NAŠIM VETERINARIMA

Postavite pitanje našim veterinarima na adresu e-pošte: veterinar@pet-centar.rs