Vrste buva

 
Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

Buve su mali (duge 1,5 do 3 mm), pokretni, najčešće tamno obojeni, beskrilni insekti koji poseduju cevčicu na usnom aparatu prilagođenu sisanju krvi domaćina. Telo im je po strani spljošteno (latero - lateralno) što omogućava lakše kretanje kroz dlaku i perje domaćina. Noge su im dugačke, posebno zadnji par koji je prilagođen za skakanje (vertikalno do 18 cm, horizontalno do 33 cm), oko 200 puta više od dužine tela, što čini buvu najboljim skakačem u životinjskom svetu (u odnosu na dužinu tela). Telo im je čvrsto, polirano i pokriveno brojnim dlačicama okrenutim prema nazad što omogućava lakše i brže kretanje. Telo može izdržati veliki pritisak, kao što je preživljavanje češanja. Dok se odrasle buve hrane samo krvlju, njihove larve se hrane organskom materijom kao što je feces (izmet) odraslih jedinki.

Buve se razvijaju kompletnom metamorfozom, prolezeći kroz faze embriona, larve, lutke i adulta. Životni ciklus počinje kada ženka izbaci jaja nakon hranjenja. Jaja se legu u grupicama do 20 komada, obično na domaćinu, nakon čega padaju na tlo. To se dešava najčešće na mestima gde domaćin se odmara ili spava. Jajima je potrebno oko dva dana da se izlegu.

Larve zatim izlaze iz jaja i počinju se hraniti dostupnom organskom materijom kao što su mrtvi insekti, feces i sl. Slepe su i izbegavaju svetlost, drže se tamnijih mesta kao što su razne šupljine ili mesto za spavanje domaćina. Larve se razvijaju 1 - 2 nedelje nakon čega ulaze u stadijum lutke. Nakon 1 -2 nedeljee totalno se razvijaju i spremne su izaći iz napolje iz opne. U slučaju da domaćina nema u blizini mogu ostati u opni dok ne dobiju signal za izlazak, a to je prisustvo domaćina. Signal mogu biti vibracije, zvuk, toplota i ugljen dioksid. U fazi larve mogu i prezimiti. Nakon izlaska iz opne odrasle buve imaju jednu nedelju da nađu hranu, nakon čega mogu preživiti od dva meseca pa čak i do godinu dana bez hrane.

Celi životni ciklus može trajati od dve nedelje, pa čak i do nekoliko meseci, u zavisnosti od okolnosti.

Buve napadaju različite vrste toplokrvnih kičmenjaka uključujući pse, mačke, ljude, kokoške, zečeve, veverice, pacove, miševe i dr. Buve na telu domaćina uzrokuju svrab koji rezultira pokušajem domaćina da otkloni buvu griženjem, češanjem i sl. Takođe buve kod nekih domaćina mogu uzrokovati i alergijske reakcije na pljuvačku buva. Najčešće posledica buva na dumaćinu je blag otok sa ubodnom tačkom na sredini. U nekim slučajevima može doći i do opadanja dlake kao posledica frkventnog češanja, a u ekstremnim slučajevima može doći i do anemije.

Buve mogu biti i prenosnici bolesti kao što je npr. kuga, endemski tifus, himenolepijaza...

Bez obzira na kategorizaciju buva (pseča i mačija), i jedna i druga vrsta mogu boraviti i na psima i na mačkama. Ozbiljnija razlika se svodi na morfološke karakteristike (boja, veličina, dužina dlačica...).