Povratak

Uslovi držanja i bolesti koje pogađaju burmanskog pitona

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button
aleksandra

Odgovara:
Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Čuvam burmanskog pitona i zanima me da li možete da mi napišete kako da mu pružim sve odlične uslove i koje ih bolesti pogađaju? Dušan

O: Tigrasti piton živi u kišnim šumama jugoistočne Azije uključujući i Burmu, Vijetnam, Tajland, južnu Kinu i Indoneziju. Odlično se snalazi na drveću kao i na tlu, izvrsni su plivači i prija im dugo kupanje u toploj reci. Imaju veoma atraktivne šare, a dane provode sunčajući se. Najaktivniji su u sumrak.

U prirodi se hrane vodozemcima, gmizavcima, pticama i sisarima. Odlični su lovci. Životni vek ove zmije u prirodi je oko 25 godina, a u zarobljeništvu zavisi od uslova držanja. Dužina odraslih jedinki je između 5 i 6 metara mada mogu narasti i do sedam.

Pored burmanskog pitona postoje još dve podvrste - indijuski i cejlonski piton. Sve tri podvrste su ugrožene i zaštićene zakonom zbog toga što im je brojnost smanjena usled prekomernog lova za potrebe modne industrije. Mladi primerci su dugo intenzivno lovljeni zbog izvoza na zapad gde se čuvaju kao kućni ljubimci.


Pitoni u zarobljeništvu se hrane glodarima. Tek rođeni pitoni su dugački oko 40 centimetara i u početku se hrane mladim miševima a kasnije odraslim. Jedan miš nedeljno je za njih dovoljan obrok. Kada je piton odrastao, dužine od najmanje 1,2 metra može se preći na veće glodare (bele pacove), ali treba voditi računa da su životinje kontrolisanog porekla i tada se pitoni mogu hraniti na svakih 10-15 dana. Vremensko rastojanje između obroka zavisi od veličine prethodnog. Što je obrok veći to je duže vreme koje je neophodno da prođe da bi se svario. Varenje, kao i sam metabolizam, zavise i od temperature sredine-što je viša to je varenje brže.

Posle hranjeja pitona ne treba ga uzimati u ruke 2-3 dana.

Pitoni mogu lako da se uznemire i to ih čini podložnima raznim bolestima.Veoma niske temperature i vlažnost mogu pogodovati nastanku respiratornih infekcija. Klinički simptomi uključuju šištanje, otežano disanje, prekomernu sluz u ustima i pojačanu sekreciju iz nosa. Ako se javi jedan od ovih simptoma obavezno kontaktirajte Vašeg veterinara da bi posle obavljenog kliničkog pregleda mogao da odredi adekvatnu terapiju i perdloži eventualne promene u držanju.

Gastrointestinalni problemi kao što je anoreksija, dijareja, zatvor i regurgitacija su česte kod ovih zmija i to posebno kod primeraka koji su uveženi. Uveženi primerci mogu biti pod stresom, mogu biti nosioci velike količine parazita i usled toga nedovoljno uhranjene. Zatvor može biti posledica dehidracije usled čega dolazi do stvrdnjavanja fecesa. Zatvor takođe može biti posledica prejedanja.

Od neuroloških poremećaja, u poslednje vreme, se sve češce uočava bolest celog tela. U pitanju je virusno oboljenje, izazivač je retrovirus, simptomi su neurološki, a prisutna je regurgitacija koja može izazvati sekundarnu pneumoniju. U ovom trenutku ne postoji serološki test za ovu bolest. Inficirane zmije se ne mogu izlečiti i predlaže se eutanazija.

Problem sa presvlačenjem je čest kod zmija. Primaran uzrok je niska vlažnost, mada se može javiti i usled malnutricije i infestacije gnjidama. Zmije sa ovim poremećajem bi trebalo potopiti u mlaku vodu na oko 30 minuta, a zatim ih nežno istrljati peškirom da bi se odstranili komadići kože.

Neoplazije se zapažaju kod svih reptila kao i limfomi i limfosarkomi.

POSTAVITE PITANJE NAŠIM VETERINARIMA

Postavite pitanje našim veterinarima na adresu e-pošte: veterinar@pet-centar.rs