Povratak

Otekline na vratu kornjače - Apsces, hematom i tumor

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button
Milan Milanovic v3

Odgovara:
Milan Milanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad

P: Imam kornjaču starosti 7 god. Pre godinu dana nešto joj se pojavilo na vratu. Odvela sam je kod veterinara koji je rekao da je to kamen u pljuvačnoj žlezdi i da postoje dve opcije. Da je operiše sa rizikom da ne preživi ili da živi sa tim. U poslednjih mesec dana to proširenje na vratu se dosta uvećalo. Moje pitanje je šta vi mislite o tome. Da li mogu negde da je odnesem da joj se to izvadi, stalo mi je da živi. U prilogu vam šaljem fotografije kornjače. Molim vas za odgovor. Unapred hvala, Jelena

O: Za pojavu bolesti kod kornjača najčešći uzrok su pogrešni uslovi u kojima se kornjače nalaze. Vodenim kornjačama je bitno da imaju suvi i vlažni deo, kao i odgovarajuću temperaturu (25-30°C ), vlažnost i određeni spektar UV zračenja. Neophodno je posvetiti posebnu brigu po pitanju pravilne i količinski odgovarajuće ishrane, kao i redovno voditi brigu o higijeni smeštaja. Kod suvezemnih kornjača temperatura je niža, 19-29°C, ali veličina terarijuma mora biti odgovarajuća, što podrazumeva minimum 100x50 cm. One vole da se kreću i zato im je neophodno dosta prostora.

Podloga može biti kvarcni šljunak ili pločice od drveta. Posebna pažnja se mora posvetiti vlažnosti. Suvozemne koranjače su jako osetljive na vlagu. Redovnom higijenom smeštaja sprečavamo nakupljanje organskih materija i u njima razmnožavanje patogenih bakterija koje mogu biti prouzrokovači mnogih bolesti kod kornjača.

Kod svih vrsta kornjača bezbednost u terarijumu ili akvaterarijumu mora biti obezbeđena. Kornjača ne sme da izlazi iz svog prostora, a pad sa velike visine može da izazove razne povrede, manjeg ili većeg stepena, a ako kornjača polomi oklop, dolazi do smrti. U terarijumu ili akvaterarijumu, sve što se stavlja mora biti bezbedno, pravilno postavljeno, ne sme biti klizavo i mora biti bez oštrih ivica i napravljeno od neškodljivih materijala. Uređaji koji služe za zagrevanje prostora moraju biti dobro izolovani da bi se sprečio udar struje i povređivanje kornjače. Ukoliko su svi uslovi nege, držanja i ishrane optimalni, kornjače retko kad obolevaju. Vodene kornjače su osetljivije na bolesti u odnosu na kopnene kornjače.

Znaci bolesti kod kornjača mogu biti opšti i specifični. Oklop obolele kornjače je mekan, često nesimetričan, na njemu se primećuju erozione pruge ili ogrebotine iz kojih može curiti krv ili gnoj. Ako bolesnu kornjaču povučemo za noge, ona ne reaguje, noge su mlitave i hod je spor i nesiguran. Prsti su bez kandži. Ako bolesnu kornjaču izvrnemo na leđa, ona se teško ili nikako ne može vratiti u prvobitni položaj. Glava i vrat bolesne kornjače su atonični, a glava se na dodir ne vraća u oklop. Nosni otvori su vlažni, a takođe se i na očima mogu pojaviti određene promene. U svim slučajevima pojave bolesti kod kornjača uglavnom se javlja pad apetita i bezvoljnost, kao opšti simptomi bolesti.


Otekline na vratu koje navodite mogu biti apsces, hematom, tumor, zapaljenje infektivne i neinfektivne prirode itd. Nekada se desi da, ukoliko je ishrana kornjače preobilna, dođe do pojave gojaznosti koja se manifestuje nakupljanjem masnog tkiva oko vrata i na ekstremitetima, pa kornjača ima poteškoća da uvuče glavu i noge u oklop.


Apsces je lokalizovana gnojna upala koja se može razviti u potkožnom tkivu, ali i u dubokim tkivima i organima. Apsces potkožnog tkiva manifestuje se lokalnim znacima upale: crvenilo (rubor), oteklina (tumor), toplina (calor) i bol (dolor) te izraženim fenomenom zvanim fluktuacija.

Hematomi predstavljaju nakupljanje krvi u novostvorenim šupljinama, a  nastaju kao posledica dejstva mehaničke sile, slabosti krvnih sudova ili poremećaja funkcije krvnih ćelija.


Tumori predstavljaju neoplazmatsko bujanje tkiva, što se manifestuje pojavom bezbolnog tvrdog otoka. Tumori mogu biti benigni i maligni. Zapaljenja nastaju uglavnom kroz primarne lezije kože ili se krvotokom raznesu sa nekog drugog infektivnog žarišta u telu.


Potrebno je da kornjaču odvedete kod veterinara koji ce uraditi kompletan klinički pregled, po potrebi probnu punkciju, Rtg i druge metode pregleda i na osnovu toga doneti odluku o ispravnoj dijagnozi i potrebnoj terapiji.

POSTAVITE PITANJE NAŠIM VETERINARIMA

Postavite pitanje našim veterinarima na adresu e-pošte: veterinar@pet-centar.rs