Povratak

Anatomija zmija

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button
mirjana

Odgovara:
Mirjana Pejčić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

  

P: Zanima me anatomija kraljevskog pitona, tj. zmija uopšte, pošto posedujem jednog kraljevskog pitona.
Zahvaljujem na odgovoru. Bojan

O: Anatomija zmija je jedinstvena i razlikuje se od anatomije sisara i drugih životinja. Mozak zmija je vrlo sličan ptičijem mozgu, ali imaju manjak cerebralne hemisfere za razliku od ptica i sisara. Može se reći da zmije nisu jako inteligentna bića, ali mogu naučiti kada je vreme hranjenja, pa ćemo ih vrlo često zateći da u vreme hranjenja čekaju vlasnika. Čula zmija se baziraju na principu mirisa i kože (dodir), te senzora toplote na glavi, pomoću kojih detektuju plen. Nemaju pokretljiv očni kapak, ali poseduju tzv. providnu opnu koja štiti oko. Upravo zbog toga pomeranje očiju kod zmija je ograničeno. Osim navedenog, nemaju spoljašnje ni srednje uho niti bubnu opnu. Imaju tzv. malu "ušnu koščicu", pomoću koje detektuju vibracije iz okoline i to preko zemlje. Vibracije iz vazduha vrlo teško detektuju i to samo one vrlo malih frekvencija. Zmije imaju dve nozdrve, ali za razliku od sisara ih ne koriste kao čulo mirisa.

Umesto toga koriste nagle pokrete jezika kao aparat / čulo mirisa. Poseduju mali organ u gornjoj strani usta koji se naziva Jacobsonov organ, koji preko jezika prima sitne čestice iz okoline i na taj način detekuju miris plena ili predatora. Za razliku od sisara jezik im ne služi kao čulo ukusa, već isključivo kao čulo mirisa. Zmije imaju za razliku od sisara tzv. šesto čulo, odnosno detektore toplote, koje sam već spomenula. Toplotni detektori se nalaze između nosnih otvora / nozdrva i očiju. Pomoću tih senzora zmije vide toplokrvne životinje, odnosno plen, kao infra crveno zračenje. Ti toplotni senzori imaju dve komore, spoljašnju i unutrašnju. Unutrašnja detektuje toplotu tela same zmije (hladnokrvna životinja - temperatura tela zavisi od temperature okruženja), a spoljašnja služi za detektovanje plena, odnosno detektuje toplotu različitu od one koju je zabeležila unutrašnja komora. Ovi senzori su najosetljiviji kod zmija iz porodice viperidae, da čak mogu osetiti toplotnu razliku od 0,002ºC.

Koža zmija je u direktnom kontaktu sa tlom, pa zbog svoje specifične građe štiti zmiju od abrazija, povreda i dehidracije. Koža je građena od "ljusaka / krljušti" koje su sa strane i na gornjem delu tela manje i tanje, ređe, a na donjem delu tela koji je u dodiru sa tlom su deblje i gušće. Koža je suva i ima dve žlezde, parne analne žlezde, čiji sekret služi za privlačenje suprotnog pola, zaštitu od predatora, kao i za obeležavanje teritorije. Karakteristično je i presvlačenje zmija, koje se češće događa u kućnim uslovima držanja, nego u prirodi. Mišići zmija su specifični i ne samo da služe za kretanje čitavoga tela, već omogućavaju i da zmija proguta čitav plen. Skelet zmija nije kompleksno građen, upravo zbog činjenice da zmije nemaju extremitete. Pitoni i neke vrste boa imaju ostatke karličnih kostiju, odnosno zakržljale ostatke zadnjih nogu, koji se nalaze na ulazu u kloaku i služe im pri reprodukciji (obuhvatanje ženke). Zmije imaju između 150 i 500 pršljenova, koji su čvrsto povezani i nepomični, osim repnih. Kosti glave i zubi omogućavaju da zmija proguta plen puno veći od sebe. Te kosti imaju vrlo elastične ligamente, koji upravo omogučavaju maksimalno "rastezanje" glave.

Respiratorni sistem uključuje dušnik, bronhije, pluća i vazdušni tobolac. Vazdušni tobolac se nastavlja sve do repne regije, a kao hidrostatski organ ima funkciju regulacije pritiska u telesnim šupljinama. Pošto zmije nemaju dijafragmu, udisaj i izdisaj se odvija pomoću mišića na telu. Sistem za varenje uključuje jednjak, želudac, tanko crevo, colon (deo debelog creva) i žlezde. Jednjak za razliku od sisara koji je jako mišićav, pa na taj način odlazi hrana u želudac, kod zmija su jednjački mišići slabo razvijeni, pa se hrane pokreće u želudac mišićima tela. Spoj između želuca i jednjaka nije naglašen. Taj prostor je u stvari nabor, koji će pospešiti varenje i apsorpciju hranjivih materija. U tankom crevu se odvija apsorpcija hranjivih materija i transport hrane u colon. U kolonu se formira feces koji se kloakom izbacuje iz tela. Kloaka je ustvari ono što je kod sisara anus, ali kod zmija preko klaoke ne izlazi samo feces, već i produkti urinarnog i reproduktivnog sistema. Jetra, žučni mehur i gušterača su povezani sa sistemom za varenje. Jetra je najveći unutrapnji organ kod zmija, smeštena između srca i želuca. Jedna od najvažnijih funkcija jetre je proizvodnja žuči i probavnih enzima. Žućni mehur i slezina smešteni su na zadnjem delu jetre. ŽuČni mehur proizvodi žuč koja otiče u tanko crevo. Gušterača takođe proizvodi enzime potrenbe za varenje koje luči u tanko crevo, te luči i hormone koji regulišu glukozu u krvi.

Srce kod zmija se razlikuje od sisara po tome što je podeljeno na dve predkomore i jednu komoru. Vrlo je zanimljiva činjenica da je srce zmija pokretno, pa na taj način se štite od oštećenja u trenutku kada plen prolazi jednjakom. U blizini je smešten i timus (grudna žlezda) koja produkuje ćelije imunološkog sistema u krv. Zmije imaju iste endokrine žlezde kao i sisari, štitnu (odgovorna za normalan rast i razvoj i presvlačenje kože), nad štitnu (pomaže metabolizmu kalcijuma) i nadbubrežnu žlezdu. Nadbubrežne žlezde su smeštene u repnoj regiji. Bubrezi zmija su asimetrično smešteni. Desni bubreg se nalazi bliže glavi od levoga. Za razliku od sisara zmije nemaju bešiku, već se urin izlučuje ureterima direktno u kloaku. Polne žlezde mužjaka i ženki su parne. Kao i desni bubreg, desni ovarij (jajnik - kod ženki) i desni testis(kod mužjaka) smešteni su bliže glavi od levog jajnika i testisa. Inače, polne se žlezde nalaze bliže glavi nego bubrezi. Neke zmije su oviparne (ležu jaja), a neke vrste su viviparne (rađaju žive mlade).Kod sisara mužjaci imaju dva kanala - epidididymis i ductus deferens, povezani sa svakim testisom, dok kod zmija se sperma transportuje kroz ductus deferens direktno u kloaku. Mužjaci imaju parni organ hemipenis, koji su smešteni na zadnjem delu kloake. To su kopulatorni organi i oba su funkcionalna, ali samo jedan za vreme kopulacije transportuje spermu u ženku.

POSTAVITE PITANJE NAŠIM VETERINARIMA

Postavite pitanje našim veterinarima na adresu e-pošte: veterinar@pet-centar.rs