Razmnožavanje kopnenih (šumskih) kornjača i polaganje jaja

P: Dragi moji, nadam se da ćete mi pomoći da proširim moju malu porodicu od 3 kornjače.šod 15 godina. Stvorili smo im odlične uslove u dvorištu i bašti i svake godine one poloze po 5 - 6 jaja svaka ali mi i dalje nemamo male. Uglavnom znamo gde su polagale čak smo par puta iskopavali jaja pred zimu kada su već odavno trebale da se izlegu ali smo nailazili na istrulela jaja. Da li zbog vremenskih uslova ili tvrde zemlje ali mladih nikako nema, pa bih volela da uz vašu pomoć napravim neku vrstu inkubatora. Tačnije da mi kažete da li bih mogla da ih "premestim" i stvorim uslove da se razviju. Kolika treba da je temperatura zemlje, vlažnost itd, šta da uradim? Jedna je položila jaja pre 4 dana, druga još nije. Da li jajima škodi ova kiša koja neprekidno pada? Unapred zahvalna,
Danijela

O: Kod vrsta koje žive u području umerene klime (šumske / kopnene kornjače) vreme parenja je u proleće i u jesen. Kod vrsta koje žive u tropskim i suptroskim područjima, vreme parenja zavisi od vlažnosti vazduha.

Nakon parenja i oplodnje, ženka kornjače počne tražiti pogodno mesto za polaganje jaja. Znači, vrlo je kratak period kada je jaje u kornjači.  Kornjača najprije vrhom čeljusti počne pipati i zagrebavati zemlju prednjim nogama. Ženka hoda uokolo i isprobava zemlju tražeći najpovoljnije mesto za polaganje jaja sa najboljom vlažnošću, temperaturom tla i osunčanošću. Iskopane rupe u vrtu znače da je ženka već pokušavala položiti svoja jaja, ali je bila ometana pa to nije uspela. Ostavite kornjaču na miru i osigurajte joj mir, a posebno  je važno privremeno skloniti mužjaka da joj ne smeta pri polaganju jer u zatočeništvu ponekad nema dovoljno veliki prostor kao u prirodi da bi se od njega sakrila. Kada pronađe neko zaklonjeno, suncu izloženo mesto u mekšoj zemlji, kornjača započne zadnjim nogama kopati rupu. U njoj odloži 3 – 15, obično 6 – 8 belih ovalnih ili okruglastih jaja, veličine golubljih. Celi proces polaganja jaja, od početka kopanja, polaganja i zatrpavanja traje oko 3 sata. Nakon što kornjača zatrpa rupu, završavaju njene materinske brige. Kornjačina jaja ostaju dugo u zemlji.

U idealnim uslovima, inkubacija traje izmedu 8 i 11 nedelja (60 do 90 dana), a mladunci iz jaja izlaze u septembru. Što je temperatura vazduha niža, to inkubacija duže traje. Idealna temperatura za inkubaciju je 30° - 31,5°C i u tim se uslovima najčešće izležu mladi različitih polova. Neka su istraživanja pokazala da niže temperature inkubacije rezultiraju većim brojem mužjaka, a da se kod temperatura viših od 31,5°C izležu ženke. Nakon što dovrše embrionalni razvoj u jajima, mladunci počinju izlaziti napolje. Obično taj proces traje od 8 – 24 sata. Ponekad svi mladunci ne izađu u isto vreme napolje, neki izađu i dan kasnije. Probijanje iz ljuske jaja i izlazak iz gnezdišta nisu nimalo lagan zadatak, treba se probiti i kroz sloj zemlje kojim su pokriveni. U svojim prvim trenucima izlaska iz jaja oklop im je skroz zgužvan i naboran, od sklupčanog položaja u jajetu. Kada se izlegu, veličine su 30 – 40 mm i sa 6 – 8 g težine, prepušteni sami sebi, ali  su jako aktivni i živahni te odmah spremni za samostalan život. Istog se trenutka počnu kretati, a kroz par sati, odnosno dana, oklop im se izravna i svakim danom postaje čvršći. Rastu polako pa će veličinu svojih roditelja dostići tek za 5 - 7 godina.

Zaključak bi bio sledeći: nemojte dirati jaja, kiša kao takva im ne smeta, sve dok se zemlja ne pomera, tj. sve dok su jaja u inkubaciji. Inače, ženke su polno zrele sa oko 10 godina. Kod mužjaka se sperma stvara tokom leta i ostaje kroz hibernaciju do sledećeg proleća i parenja, a kod ženke se takođe jaja počinju leti razvijati i razvoj im se dovršava na proleće. Prie krajnjeg razvoja ljuske, potrebno je da bude oplođeno. Takođe, ženka se ne mora svaki put pariti da bi jaja bila oplođena jer ima sposobnost čuvanja sperme u sebi do četiri godine. To znači da čak i ako nema mužjaka oko sebe, može sama oploditi svoja jaja u razdoblju od jedne do tri godine od kada je primila spermu. Kad kornjača položi jaja, nikako nemojte zbog radoznalosti otkopavati jaja jer biste lako mogli uništiti čitavo njeno potomstvo, naime ukoliko se okreću već položena jaja, zametak koji se počeo razvijati ugine. Ukoliko se male kornjače ne pojave u tom određenom  razdoblju, nema razloga za zabrinutost jer inkubacija ponekad traje i do 103 dana. Ne pomažite mladim kornjačama da izađu iz jajeta pa i onda kada su do pola izležena jer biste učinili više štete nego koristi. U slučaju hladnije godine kornjačice se ne moraju ni pojaviti na površini zemlje. Ako je inkubacija trajala duže, mlade kornjače ostanu zakopane u zemlji, gdje hiberniraju do sledećeg proleća.

U zatočeništvu se kornjače mogu pariti i ženka položiti jaja u iskopanu rupu na mesto koje je najpovoljnije, ali zbog pomanjkanja prostora mogu gaziti po tom mestu i tako ugroziti jaja. Teško da mi ljudi znamo koje bi mesto bilo dobro za jaja pa je preporuka da se mesto odabrano od strane kornjače zaštiti od mogućih pristupa, bilo samih kornjača, bilo drugih životinja i ljudi, a dalje je sve u rukama prirode. Razlog nemanja potomsva može se kriti u neoplodjenim jajima (neplodnost mužjaka), ometanje prilikom polaganja jaja i tokom procesa inkubacije. Iz svega gore navedenog možete zaključiti da je jedini adekvatan prostor upravo prirodno okruženje u kojima kornjače borave i da pravljenje zasebnog inkubatora nemože zameniti prirodne uslove, tj. zahteva  konstantnu brigu tokom čitave godine.