Povratak

Pripitomljavanje i učenje govora malog aleksandra

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button


Odgovara:
Milica Đedović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Treba mi pomoć oko pritomljavanja malog Aleksandra. Vrlo je agresivan i ako ga puštam svaki dan i dobija kukuruz, kikiriki, suncokretove semenke i još drugih zrnevlja i puno pažnje. On i dalje izražava neko nezadovoljstvo i dosta puta se desi da kljucne vrlo jako, nažalost još uvek nije rekao ni jednu reč, sem kreštanja. Kojim imenom da ga nazivam kako bi što lakše izgovorio? Unapred hvala! Aleksandra
O: Mali aleksandar (Psittacula krameri) su poznati kao prilično tvrdoglave ptice koje nije baš lako pripitomiti pa je uvek bolje nabaviti pticu s kojima je već i uzgajivač radio, u smislu da je ručno hranjena (iako i to nije garancija da neće 'podivljati' ako se s njima ne radi). Inače su vrlo druželjubive i aktivne ptice. Naklonjene su porodici, što znači da nisu toliko usmereni samo na jednu osobu u porodicu uz koju se vežu kao npr. žako papagaji.

Mali aleksandar poreklom je iz severozapadne Afrike, gde živi u područjima velikih šuma i savana u manjim grupama. U proseku narastu do veličine od 40 cm, s time da veliki deo otpadne na dugački rep, pa je važno obratiti pažnju na dovoljnu veličinu kaveza (višu nego širu) u kojoj će ptica boraviti.

U slučajevima da oni nisu ručno hranjeni, period socijalizacije i navikavanja može potrajati različito dugo, npr. oko 2 meseca intenzivnog rada i bavljenja s ljubimcem, pa je bitan rad i upornost vlasnika. Utvrđeno je da najbolje uče i prihvataju komunikaciju predveče, a svaki trud je potrebno ograničiti na 20-tak minuta sa satom odmora između bavljenja s njim.

Ovde ipak treba napomenuti da oglašavanje pa čak i urlikanje predstavlja sasvim normalno ponašanje koje ptice čine i u prirodi, naročito rano ujutro i uveče, jer time međusobno komuniciraju i označavaju svoju teritoriju. Ipak, ovakvo ponašanje se donekle može promeniti i to eventualnom promenom intenziteta i ciklusa svetlosti, većim kavezom, češćim puštanjem iz kaveza, promenom ishrane, uvođenjem igračaka, a ponekad čak i ignorisanjem jer papagaji mogu u protivnom naučiti da jedino vikanjem mogu pridobiti Vašu pažnju.

U svakom slučaju, svakodnevni treninzi i druženje s Vašim ljubimcem ključni su u procesu pripitomljavanja. Za početak probajte u to vreme ptičicu da premestite na neku neutralnu lokaciju, jer će možda saradnja biti olakšana kada se ne bude nalazila na svojoj teritoriji. Druga važna stavka je da se Vi rešite straha. Kada stavite ruku u kavez, a papagaj krene da Vas ugrize, nemojte naglo cimnuti rukom jer ćete je time još više preplašiti. Ako je potrebno stavite deblje rukavice (npr. kuhinjske) i ako Vas ugrize nemojte povući ruku već je lagano gurnite prema kljunu. Na taj način će ptičica naučiti da nezavisno od toga koliko Vas ona jako ugrizla, Vaša ruka ipak neće nestati.

Takođe, vrlo važno je da nikada ne vičete na ptičicu jer ona to neće shvatiti kao način "kažnjavanja", već će joj se verovatno svideti to što je od Vas dobila tako snažnu reakciju. Kako biste je pridobili, probajte da joj ponudite različite poslastice i pritom pričajte s njom mirnim i staloženim glasom. Važno je da budete istrajni i da ove vežbe radite barem jednom dnevno jer ponekad treba dosta vremena dok papagaj ne stekne potpuno poverenje u Vas.

Smatra se da su aleksandri velike "pričalice" i da mogu naučiti do 250 reči, međutim sve naravno zavisi od Vašeg truda i od individualnih karakteristika pojedine ptice. Ono što je svakako potrebno jeste strpljenje u radu i maštovitost pri vežbanju. Kako mnogo vole da jedu, korištenjem svežeg, sušenog i orašastog voća i omiljenog semena suncokreta kao nagrade, mogu dosta olakšati trening.

Ni jednog papagaja nije lako naučiti da govori. Glavni uslov da biste pticu naučili da govori jeste da mora biti pitoma i odvojena od drugih ptica, kako bi čula samo ljudski govor. Većina literature o treningu aleksandra navodi da bi ptica koja uči da govori trebalo da sluša isključivo ljudski govor i da mora da ima barem jednu godinu. Naravno da je gotovo nemoguće držati pticu u izolovanim uslovima i ne čuje zvukove spolja, ali se pritom prvenstveno misli na to da je pojedinačnu pticu puno lakše pripitomiti i istrenirati govor, nego ptice držane u paru ili u grupama.

Najverovatnije će prvo progovoriti svoje ime jer ćete ga najčešće izgovarati u njegovoj blizini. Moj savet je da mu izaberete ime u kojem je zastupljen glas "a" i "o" jer veće papagaji izgovaraju najlakše reči s tim slovima, za razliku od tigrica koje najlakše izgovaraju one reči u kojima je najviše zastupljen glas "i". Takođe neka ime bude kratko, najbolje je da ima dva sloga.

Kod malih aleksandra prosečna starost kada započinju da izgovaraju prve reči je oko jedne godine.

POSTAVITE PITANJE NAŠIM VETERINARIMA

Postavite pitanje našim veterinarima na adresu e-pošte: veterinar@pet-centar.rs