Povratak

Sivkasta mrlja na oku ptice /Katarakta/Nuklearna skleroza

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button
Marija Tetkic v3

Odgovara:
Marija Tetkić, dr. vet. med.,
Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad

P: Mojoj nimfi se pojavila sivkasta mrlja na jednom delu oka. Šta da radim? Nema veterinara u gradu u kome živim. Pomozite, možda postoji neki lek, preparat ili slično. Pozdrav, Aleksandar


O: Normalno očno sočivo kod svih životinja je prozirno i bezbojno.


Sivkasta mrlja na oku može da bude povreda rožnjače uzrokovana mehaničkim putem, bilo da se ptičica sama povredila češanjem oka ili na neki predmet u kavezu.


Takođe ono može predstavljati početak katarakte, odnosno zamućenje očnog sočiva, koja se manifestuje pojavom belog zamućenja na sočivu, nestanka providnosti ili povećanja gustine sočiva.

Katarakta (mrena, zamućenje očnog sočiva) je najčešće povezana sa starošću i obično zahvati oba oka.

Kod papagaja ona može biti urođena, a može se javiti sekundarno kao reakcija na pojavu određenih metaboličkih bolesti (npr. dijabetesa), usled infekcije oka, traumatskih i nutricionističkih uzoraka, upala, zračenja UV zracima, kao i unošenjem određenih toksina u telo ptice.

Često se ovo oboljenje javlja kod kanarinaca, kod kojih je mrena uglavnom naslednog karaktera.

Na oku se javlja oblakasto zamućenje sočiva. Ptica potom upadajući u prepreke pri kretanju zbog nedostatka vida odbija da skače na predmete, zatim trlja oko iskazujući bol i nelagodnost u području oka.


Ne postoji medicinski tretman koji bi sprečio nastupanje katarakte. Odstranjivanje mrene se obavlja hirurškim putem ili pomoću ultrazvuka, i zavisi od veličine ptice, međutim operacije se izvodi samo kada je sigurno da će to obnoviti vid ptici.


Katarakta može oslabiti vid ptice i dovesti do slepila.

Ukoliko ptica oslepi, ona se obično dobro prilagodi novonastaloj situaciji. Vlasnici čak i nisu svesni da im je ptica slepa dok im veterinar to ne potvrdi.

Papagaj može relativno dobro upamtiti raspored u kavezu, mesto gde je hranilica i pojilica, pa se onda i relativno dobro snalazi uprkos gubitku vida - ako se ništa ne premešta i ne pomera. Vrlo je važno da ne menjate raspored stvari u kavezu, jer one tačno znaju gde im se što nalazi. Ukoliko im prilazite, bitno je da im se obraćate glasom.
 
Poslastice se daju samo iz ruke direktno u kljun, a preporučuje se da se barem dva puta dnevno prinese pojilica kljunu ptice i posmatrati hoće li ptica dodatno popiti vode. Takođe, dobro je već unapred uvesti neku rutinu. Na primer, uvek ujutro uz iste reči čistiti kavez i uvek u približno isto vreme uz približno iste reči promeniti hranu i vodu. Tako ptica kada i izgubi vid dobije određenu sigurnost kroz poznate rituale.


Ptice uz određenu pažnju i njegu mogu relativno dobro živeti unatoč slepilu.  Bitno da je ptica što manje sama i da se što više priča s njom. Činjenica da nije sama čini da se ptica osećaj udobnije i sigurnije.


Nisu uvek sva oblakasta zamućenja sočiva znak katarakte. Starije životinje mogu patiti od nuklearne skleroze što je normalna pojava prilikom procesa starenju i ne utiče na vid. Ta dva stanja veterinar će lako razlikovati pregledom. Veterinar bi trebalo da obavi kompletan pregled životinje, pregled oka kao i odrediti ozbiljnost katarakte. Vi biste mu svakako trebali reći što više o svim simptomima koje ste uočili kod Vašeg papagaja, kako bi ste na taj način pomogli veterinaru prilikom postavljanja ijagnoze.

Bez obzira koji je zdravstveni problem nastupio kod Vaše ptice sami ne možete ništa učiniti.


O terapiji u slučaju ovog oboljenja je neophodno konzultovati se sa veterinarom za ptice i oftalmologom, pa Vam Savetujem da se javite za pregled u Veterinarskoj ambulanti Veterinarskog fakulteta, koji se bave lečenjem pernatih životinja.


POSTAVITE PITANJE NAŠIM VETERINARIMA

Postavite pitanje našim veterinarima na adresu e-pošte: veterinar@pet-centar.rs