Povratak

Boja perja kod ptica

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button
mirjana

Odgovara:
Mirjana Pejčić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

  

P: Imam rozakolisa starog 5 godina, koji je pre mjesec dana počeo dobijai crveno perje umesto zelenog po leđima i gornjem delu krila, dok po stomaku ima sve tamnije zeleno perje, međutim inače izgleda potpuno zdrava. Stalno ima jednaki tretman: jede istu mešavinu za rozakolise i povremeno dodatno voće i minerale, puštamo je redovno napolje iz kaveza i na kupanje u mlakoj vodi. Šta bi mogao biti problem sa rozenkolisom i da li trebam nešto da menjam u njenoj ishrani?
Hvala unapred, Biljana

O: Većina boja kod ptica nastaje kao različita kombinacija tipova pigmenata koji su uskladišteni u proteinima pera. Uopšteno se može reći kako na boju pera utiču tri elementa: količina crvenog i žutog karotenoida (psitacina), količina melanina i struktura pera. Primerci rozakolisa u prirodi imaju visok nivo crvenog i žutog psitacina, a nivo melanina ostaje nepromenjiv. Dodajući efekt raspršivanja svetlosti vidimo pticu zelene boje sa svetlocrvenim licem. Boja ptica izvedena je iz tri vrste pigmenata unutar osnove pera.

Kod Agapornisa bitna su dva pigmenta: melanin (crni eumelanin i smeđi feomelanin) i psitacin (crveni i žuti pigment). Ovi pigmenti takođe su pod uticajem sposobnosti pera za disperzijom svetlosnih zraka unutar zone pera. Količina crvenog i žutog psitacina individualno kod svake ptice delimično određuje celokupnu boju. Drugi element koji određuje boju ptice je melanin. Pigment melanina su crne i smeđe granule proteina u strukturi pera. Utiču na baznu boju ptice potamnjujući je ili pak posvetljujući. Vrlo je važno razumeti da ono što mi percipiramo kao boju pera je ustvari kombinacija boja od izvora svetlosti koju pero absorbuje ili pak reflektuje. Boje koje se reflektuju su zapravo one koje su nama vidljive.

Jedinstvene među svim pticama su turakoi (porodica Musophagidae - ptice koje žive u šumama Afrike) koji samostalno proizvode zeleni i plavi pigment. Međutim, kod svih ostalih ptica zelena boja nastaje kombinacijom strukturalnih i pigmentnih boja. Kod svih vrsta Psittacina zelena je primarna boja perja. Takođe se uočava da sve vrste Agapornisa u prirodi imaju zeleno obojeno perje tela. Rozakolisi tako u prirodnom obliku imaju telo boje zelene trave sa tamno crvenim licem i čelom. U keratin (protein pera) su ugrađeni ili žuti karotenoidi (proizvode čistu svetlu zelenu boju) ili melanini (proizvode tamniju maslinastozelenu boju). Kako je zelena boja u rozakolisa rezultat interakcije efekta eumelanina sa upletanjem plave boje i psitacina, ukoliko se promeni procenat i odnos pigmenata nastaju varijacije boja. Ove promene utiču na način na koji je svetlost absorbovana ili pak reflekovana od pera. U stvari, zelena boja koju vidimo rezultat je efekta raspršivanja boje koja se reflektije od strukture pera. Ovo se naziva Tyndallovim efektom i stvara iluziju određenih boja. Za karotenoide se uopšteno smatra kako za razliku od psitacina mogu biti pod uticajem spoljašnjih faktora. Jedino kod kanarinaca postoji dodatak ishrani koji ima uticaj na intenziviranje njihove boje dok kod papagaja ishrana uopšteno ne utiče na boje perja. Ovo znači da zdrava ptica sa kvalitetnom ishranom nema jasnije boje već je to više posledica dobrog zdravlja koje poboljšava kvalitet pera koje kao takvo ima bolju sposobnost refleksije svetla. Dakle, ne dolazi do stvarne promene u boji pera. Struktura pera takođe utiče na boju. Neke "boje" jednostavno su rezultat samih promena u strukturi pera koje tada utieču na refleksiju svetla. Nekoliko je struktura pera koje imaju različitu ulogu u održavanju zelene boje. Najvažniji delovi pera su: korteks (kora) - spoljašnji je omotač pera. U ovom sloju nalazi se žuti pigment nazvan psitacin. Sunđerasta zona - srednji sloj koji u kontaktu sa sunčevim svetlom proizvodi plavu i ljubičastu kombinaciju boja. I centar ili medula - sadrži crni i smeđi pigment, koji okružuje sitne rupice nazvane vakuole. Boje perja koje se vide kombinacija su pigmenata (zelena je kombinacija žutog, smeđeg i crnog pigmenta). Promene u fizičkoj strukturi različitih slojeva u "korenu" pera izaziva različite mutacije. Npr. smanjenje debljine korteksa smanjiće količinu žutog pigmenta u peru. Takođe, smanjenje količine eumelanina u meduli uticaće na interakciju ili interferenciju plave boje u sunšerastoj zoni pera. Promene u boji pera zabeležene su i u različitih sezonama a najčešće se povezuju sa reprodukcijom. Ovo se događa procesom izmene perja ili mitarenjem ali se smatra da se mitarenje ipak primarno odvija zbog istrošenosti perja.

Boja perja uslovljenma je pigmentima, strukturalnim stanjem pera i kombinacijom navedenog. Pigmenti su hemijski spojevi koji absorbuju svetlo različitih talasnih dužina, dok se struktura odnosi na fizičko stanje pera koje modifikuje ili odvaja talasne dužine. Na strukturu pera mogu uticati i spoljašnji faktori poput: parazita, prašine, svetla, temperature, vlage, abrazije i sl. Osim toga, zabeleženo je i da je tamnija boja perja povezana i sa hormonima.

Za tačno određivanje razloga zbog koga je došlo do promene boje savetujem Vam da Vašeg ljubimca odvedete na Veterinarski fakultet u u Beogradu.

POSTAVITE PITANJE NAŠIM VETERINARIMA

Postavite pitanje našim veterinarima na adresu e-pošte: veterinar@pet-centar.rs