Domaći vrabac (Passer domesticus) - poremećaj ravnoteže i atrofija muskulature
Postavio MIRJANA PEJČIĆ
Odgovara:
Mirjana Pejčić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd
P: Poštovani, pre neka dva-tri meseca našli smo malog vrapca, koji je po našoj proceni tada imao neke dve-tri nedelje. Uzeli smo ga sa namerom da ga nahranimo, da bi ojačao pa da ga pustimo u prirodu. Ali na našu sreću vrapčić se navikao na nas. Jede iz ruke, prati nas u stopu kud god da krenemo po stanu. Držimo ga u kavezu pa mu je rep malo iskrzan, ali mislim da to nema veze sa problemom. Naime, posle perioda kada je malo leteo, mada ni tada nije nešto preterano dobro, sada poslednjih mesec dana baš slabo leti, tj. nema snage da poleti u vis. Možete li nam dati savet kako da ojača krila? Povremeno ima neke napade, kada ide u jednu stranu, pada na glavu i kao da pravi kolutove. |
Naizgled deluje zakržljavo u odnosu na druge vrapce.
Hvala unapred, Draško
O: Domaći vrabac (Passer domesticus) je pripadnik porodice vrabaca, Passeridae. Naseljava većinu prostora Evrope i Azije. Kod nas ga nazivaju i vrapcem pokućarom. Danas je to najrasprostranjenija ptica na planeti.
Domaći vrabac, ili vrabac pokućar, je mala ptica dužine 14 do 16 centimetara. Mužjak ima sivu krunu, obraze i stomak, dok su vrat i kljun crne boje. Na leto, kljun je plavo - crn, a noge su braon boje. U zimu, perje je blede i sumorne boje, dok je kljun žućkasto - braon. Ženka nema crnu boju na vratu, kljunu i glavi, niti sivu krunu. Mladi vrapci imaju tamnije braon paperje i perje, a kljun je svetlo žut.
Mladi vrapci se hrane larvama insekata, uglavnom larvama štetočina, pa bi bilo dobro da Vašeg vrapca hranite nekom od gotovih hrana koja u sebi ima insekte (imate je u našoj ponudi). Odrasli vrapci, između ostalog jedu semenje i zrnevlje, a ponekad love i leptire. U proleće, vrapce koje žive u prirodnim uslovima, privlači cveće, pogotovo ono žute boje, kojim se takođe hrane (šafran, jagorčevina). Hrane se i paukovima i voćem.
Polno zreli vrapci prosečno žive od 1,5 do 2,3 godine. Vrapci duže žive u gradovima nego u otvorenoj prirodi. Pomoću prstenovanja je zabeleženo da neki primerci žive i do 14 godina na slobodi. U zatočeništvu dožive i do 23 godine.
Mladi vrapci obično nauče da lete sa 15 dana starosti, što je verovatno bio slučaj i kod Vašeg vrapca. Međutim, kako u prirodi oni intenzivno lete, sve više jačaju muskulaturu krila i vremenom postaju sve bolji letači. U kućnim uslovima držanja dešava se suprotno i nemogućnošću intenzivnijeg letenja, vremenom dolazi do atrofije krilne muskulature, što je verovatno slučaj sa Vašim vrapcem.
Poremećaj ravnoteže kod ptica (ataxia) definiše se kao nesposobnost voljnih pokreta mišića. Ataxia se javlja usled poremećaja nervnog sistema ili koštano - mišićnog sistema.
Poremećaji nervnog sistema najčešće su prouzrokovani oštećenjima kičmene moždine, unutarnjeg uha ili mozga, a rezultiraju nemogućnošću mozga da primi informaciju o položaju ekstremiteta, tela ili same glave u prostoru ili nemogućnošću mozga da koordinira pokrete. Oštećenja navedenih delova nervnog sistema mogu nastati kao posledica infekcije, traume ili pritiska, a obično se uočavaju i drugi neurološki simptomi, kao što su držanja glave na jednoj strani, kretanja u krug, abnormalnih mentalnih aktivnosti ili napada. Uticaj na moždane funkcije imaju takođe i metabolički poremećaji. Kod oštećenja koštano - mišićnog sistema dolazi do nemogućnosti odgovora mišića na nadražaje i signale koji dolaze iz mozga.
Ataksija je vrlo ozbiljna bolest kod ptica i zahteva veterinarsku pomoć. Savetujem Vam da vrapca kvalitetno hranite i dodajete vitaminsko - mineralne dodatke, kako bi mu malo obogatili ishranu i nadoknadili eventualni nutritivni deficit.
Do neuroloških problema kod ptica mogu dovesti i otrovi koji se upotrebljavaju u domaćinstvu (osveživači vazduha, sredstva za dezinfekciju, dezodoransi, i sl.), zatim dim cigarete, pa vrapca smestite van domašaja navedenih materija.
