Aljaski mamalut ili sibirski haski/Dresura, najčešće bolesti i ishrana

Odgovara:
Mirjana Pejčić, dr. vet. med.
Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica

P: Dvoumim se da li da kupim aljaskog malamuta ili sibirskog haskija, pa mi možda vi možete pomoci. Interesuje me koja je rasa inteligentnija za dresuru, koja može da izdrži niže, koja više temperature, koja je podložnija bolestima i slično, takođe me interesuje koja je hrana najbolja za te pse, kao i ukratko istorija rase. Hvala unaprijed, Pavle
O: Alaskan Malamute - Aljaski malamut pripada V. FCI grupi - psi tipa špic i psi primitivnog tipa. Malamut je privržen, inteligentan, veran, bistar, malo tvrdoglav i dominantan pas. Uči brzo i vrlo je izdržljiv. Ova rasa pasa je uzgojena kako bi vukla teške saonice u izrazito nepovoljnim zimskim uslovima i na duže udaljenosti. To je stvorilo rasu koja je poprilično snažna, energična, izdržljiva i nezavisna.

Visina u grebenu kod mužjaka iznosi otprilike 64 cm, kod ženke 58 cm. Malamut ima gustu, grubu dlaku s masnom i vunastom poddlakom. Dozvoljene boje su vučja ili crno - bela, uvek sa svetlijim stomakom i svetlom maskom. Sama dlaka ovog psa zahteva malo nege. Uprkos svojoj ljubaznoj naravi potrebna mu je čvrsta ruka kod vaspitanja (razumnog i principijelnog vlasnika). Dobro se slaže s decom, dok prema psima istog pola mogu pokazivati dominantno ponašanje. Psima ove rase potebno je puno kretanja. Mogu živeti u kući i napolju jer dobro podnose niske temperature, ali ne vole da budu sami. Vodite ga uvek na uzici i pazite da uvek sluša Vaše naredbe. U protivnom bi mogao brzo otići tj. odlutati.

Smatra se da su Aljaski malamuti loši čuvari jer retko laju, ne pokazuju dovoljnu dozu agresivnosti potrebne za pse čuvare, a i druželjubivi su. Takođe, ova rasa pasa pokazuje jak instinkt za čoporom pa se često pokazuje kao dominantan pas u čoporu.

Detaljnije o aljaskom malamutu pisali smo u Razvoj aljaskog malamuta.

Sibirski haski (Siberian Husky) pripada isto V. FCI grupi - psi tipa špic i psi primitivnog tipa. Sibirskog haskija je uzgojio narod Chukchi iz severoistočnog Sibira. Namena mu je bila vuča saonica, a korišćen je i za lov na jelene kao gonič. To je radni pas uzgojen za preživljavanje u polarnim uslovima. Haski je nezavisan i tvrdoglav, inteligentan, pun energije i veseo pas koji voli da luta. Veoma je orijentisan na čoveka i privržen svojoj porodici.

Visina mužjaka iznosi između 53 i 60 cm, visina ženke između 51 i 56 cm. Haski ima dvostruku dlaku, pokrivna dlaka je ravna, srednje duga i priljubljena, poddlaka je mekana. Sve boje i kombinacije su dozvoljene. Najčešće su siva, crna, crvena i šarena. Dlaka je oko glave i na donjoj strani stomaka svetlija. Kod ove rase su dozvoljene plave oči.

Haski je poslušan samo onda ako uvidi smisao neke naredbe. Psi ove rase dobro se ponašaju prema deci i prema drugim psima. Ovoj rasi je potrebno omogućiti puno kretanja i za to ne postoji kompromis. Usamljeni haskiji, koji nemaju dovoljno kretanja, reaguju jakim zavijanjem. Premalo pažnje i brige će ih izazvati da reaguju svojeglavo i tvrdoglavo. Na šetnju ga izvodite samo s uzicom jer nije sigurno da li će odlutati.

Vrlo su prilagodljivi. Ne laju nego zavijaju. Treba znati da su vrlo inteligentni i da će nepripremljenom čoveku vrlo lako nametnuti svoju volju. Karakter im je u jednoj stvari sličan mačjem. Uvek su svoji, a vlasnika će slušati samo ako oseti da je jakog karaktera i da u njemu ima "vođu čopora".

Zbog toga u treningu haskija treba biti uporan i dosledan. Od početka mu treba dati do znanja ko je "glavni" jer ako niste stabilni, strogi i ustrajni, pas će vrlo brzo iskoristiti Vašu slabost i okrenuti je u svoju korist. Može postati nestašan i neposlušan.

O treningu sibirskog haskija pisali smo u tekstoima Dresura Sibirskog haskija i Trening haskija/Canicross.

Haskiji nisu psi koji vole život u stanu i zatvorenom prostoru, ali se može prilagoditi i takvom životu. Uslov je da se dovoljno šeta. Jako su aktivni pa mu je potrebno dosta prostora ako ga držite u dvorištu. Veliki su umetnici u bežanju. Lako mogu prokopati rupu ispod ograde ili preskočiti ogradu visoku dva metra.

Zbog gustog krzna više im odgovara hladnija klima. Postoje podaci da mogu izdržati čak i na -50°C. Naravno, životinja koja živi napolju mora imati kućicu koja je dobro izolovana.

Detaljnije o sibirskom haskiju pisali smo u teksu Sibirski haski.

Sa stajališta rekreacije, i malamut i haski će zadovoljiti sve Vaše potrebe.

Kako i aljaski mamulat i sibirski haski pripadaju velikim rasama pasa preporuka hrane im je identična.
O ishrani velikih rasa pasa pisali smo u tekstovima: Ishrana štenaca haskija i bernskog planingsko psa/Faze rasta, Hrana za velike rase i Gubitak apetita i pravilna ishrana za štene haskija.

Najčešće genetske bolesti kod sibirskog haskija su displazija kuka i progresivna atrofija retine.

Displazija kuka je nepravilnost zgloba kuka kod koga se glava butne kosti ne uklapa kako treba u zglobnu čašicu karlice. Ovo stanje, iako nije prisutno od rođenja, razvija se tokom prve dve godine psećeg života. Često je progresivno i izaziva upale, bol i artritis zahvaćenog kuka. Pogoršavaju ga naporne vežbe, stajanje, ležanje ili penjanje uz stepenice. Ovaj poremećaj prisutan je kod pasa oba pola, i to na jednom ili oba kuka. Težina stanja može biti i blaga i teža, a klinički simptomi prisutniji su kod pasa mlađih od godinu dana. Displazija kuka je nasledna bolest pasa. Način nasleđivanja naziva se poligenskim, što znači da nastaje kao posledica nekoliko gena. Zbog poligenske prirode ovog poremećaja i neki zdravi psi rađaju određeni procenat displastičnih potomaka.

Iako postoji mnogo mogućih defekata očiju, samo tri su zastupljena kod sibirskih haskija. To su nasledne ili juvenilne katarakte, distrofija retine i progresivna atrofija retine. Ovi poremećaji zastupljeni su na različitim mestima na oku i nastaju bez obzira na boju oka. Defekti očiju kod sibirskih haskija su ozbiljni i ne treba ih zanemariti. Katarakta može izazvati samo malo slabiji vid ali i potpuno slepilo u težim slučajevima. Distrofija retine javlja se na retini, odnosno spoljašnjem prozirnom delu očne jabučice. U većini slučajeva, sibirski haskiji sa ovim poremećajem imaju abnormalnu količinu lipida u čistim uglovim retine, što izaziva maglovitu ili kristalnu neprozirnost. Progresivna atrofija retine (PAR) utiče na retinu, unutrašnji sloj zadnjeg dela očne jabučice osetljiv na svetlo. Kod sibirskog haskija javlja se jedinstveni tip PAR-a koji je zastupljen samo kod sibirskih 16 haskija i čoveka, a prenosi preko XX hromozoma ženki. Izaziva gubitak noćnog vida, koji je praćen i gubitkom vida na dnevnoj svetlosti i potpunim slepilom.

Najčešće genetske bolesti kod aljaskog malamuta su beli nos, displazija kukova, katarakta, polineuropatija i hondrodisplazija. Beli nos je nedostatak pigmentacije na nosu kućnog ljubimca.

Polineuropatija kod aljaskog malamuta je nasledna nervno-mišićna bolest. Prvi simptomi se uobičajeno jave između 7 do 18 meseci života. Bolest se javlja kod oba pola podjednako. Klinički znakovi su netolerancija na obavljanje rutinskih vežbi, ataksija, gubitak mišićne mase, promene u oglašavanju zbog promene grkljana, problemi tokom gutanja i manjak koordinacije. Detaljniji pregled otkriva zakanelu posturalnu reakciju ili reakciju ravnoteže, smanjene ili potpuno odsutne reflekse, pareza grkljana i mišićna atrofija. Simptomi mogu varirati u svojoj jačini, od blagih to izrazitih. Do danas nije otkriven lek za polineuropatiju kod aljaskog malamuta. Jedini način da se spreči pojava obolelih štenaca je da se onemogući parenje dva nosioca bolesti. Bolest se može prenositi generacijama bez pojave obolelih štenaca, sve dok se ne pare dva nosioca. Genetsko testiranje je jedini način koji omogućuje detekciju zdravih nosioca.

Hondrodisplazija kod pasa je nasledni poremećaj kostiju i hrskavice. Formiranje građe kostiju odvija se u epifiznim pločama rasta dugih kostiju. Hrskavične ploče rasta sastoje se od ekstracelularnog matriksa i diferencirajućih hondrocita. Mutacije unutar gena koji kodiraju za proteine ploče rasta mogu voditi raznim patologijama. Vodeći uzrok hondrodisplazije su mutacije gena koji kodiraju za proteine ekstracelularnog matriksa i takođe gena koji kodiraju za regulatorne receptore ploče rasta.

Nadamo se da smo Vam barem malo pomogli u odabiru budućeg člana porodice.