Ataksija kod šteneta

Odgovara:
Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med.
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Zanima me koliko pas minimalno mora biti star da bi se testirao na ataksiju? Sanja
O: Ataksija je naziv za različite poremećaje ravnoteže, nedostatka koordinacije skeletnih mišića što dovodi do nepravilnog kretanja tela. Nespecifični je klinički simptom kog karakteriše disfunkcija dela nervnog sistema koji koordiniše kretanje (mali mozak). Obolela životinja ne može da održi uspravni stav, naginje se ili ruši, a hod je nesiguran i neujednačen. Ataksija se najčešće javlja kod oštećenja malog mozga (cerebelarna ataksija).

Sinonimi za ataksiju su: neuronalna ceroidna lipofuscinoza, cereberalna ataksija, cerebelarna degeneracija. Abiotrofija je bolest koja je tipična za određene rase, američki stafordski terijer je jedna od njih.

Bolest nastaje usled mutacije gena arylsulphatase G koji dovodi do ceroidne lipofuscinaze, odnosno sakupljanja produkata koji dovode do propadanja ćelija, jer ne postoji enzim koji ih razgrađuje. Sloj purkinijevih ćelija malog mozga propada, a molekularni i granularni sloj postaje tanji.

Kada se pogleda srazmerni odnos malog i velikog mozga, mali mozak je znatno manji kod bolesnih pasa nego kod zdravih. Bolest je nasledna i prenosi se autozomno recesivno.

Prvi simptomi nastaju posle treće godine tj. između 3. i 8. godine života. U početku simptomi mogu biti blaži, a s vremenom se pogoršavaju. Simptomi su nekoordinacija, širok stav, hipermetrija, nekontrolisano pomeranje očiju...

Bolest je sporo progresivna. Terapija se sastoji u ublažavanju simptoma lekovima i fizikalnom terapijom. Bolest se sprečava kontrolom uzgoja.

Kontrola se vrši genetskim testom, čim posumljate da Vaš ljubimac boluje od ovog oboljenja. Što se tiče testiranja preporučujem Vam da kontaktirate ambulantu Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.