|
1.Blago oboleli
2.Umereno oboleli
3.Teško oboleli
4.Sindrom venae cavae (teški hemodinamički poremećaji).
Tretman kadiovaskularne dirofilarioze nije lak, ni jednostavan. Pored dobrog poznavanja protokola koji za cilj ima ubijanje dirofilaria, moraju se poznavati principi tretmana i praćenja kongestivne slabosti srca.
Psi koji pokazuju znake kongestivne slabosti “desnog srca” - cor pulmonale, odnosno abnormalno proširenje desne strane srca kao rezultat bolesti pluća ili plućnih krvnih sudova, što spada u kategoriju teško oboleli, što pre treba da dobiju terapiju usmerenu na stabilizaciju kardiološkog statusa: diuretike, ACE inhibitore, kardiotonike, vazodilatatore.
Dugotrajni ("slow kill") tretman podrazumeva dugotrajno davanje preventivnih doza ivermectina u kombinaciji sa doksiciklinom. Adulti uginjavaju polako, tokom nastupajućih nedelja i meseci, tako da je opasnost od ozbiljne embolije pluća svedena na najmanju moguću meru.
Iveremectin se daje na svakih 14 dana. Da bi se ovako niska doza mogla pravino dozirati, ivermectin se za injekcionu upotrebu može se razblažiti propilen glikolom. Preporuka je da se ivermektin daje uvek u amblanti od strane veterinara. Prilikom prvog tretmana ivermektinom, kod pacijenata koji su mikrofilarijemični, treba da se uradi premedikacija antihistaminicima i prednisolonom, kako bi se izbegla anafilaksa uzrokovana naglim uginućem mikrofilarija.
Doksiciklin se daje dva puta dnevno tokom 30 dana. Svrha davanja doksiciklina je u suzbijanju Wolbachie pipiens, simbiota neophodnog za život filaria.
Obavezna je striktna pošteda od fizičke aktivnosti, bez obzira na klinički status pacijenta.
Prvi antigen test nakon otpočinjanja terapije izvodi se nakon 6 meseci, a zatim jedanput mesečno Tretman se sprovodi sve dok ne se ne dobiju dva uzastopna negativna Ag. testa. Uspeh „slow kill“ tretmana u terenskim uslovima, vrlo je ohrabrujući.
Pacijentima koji u trenutku postavljanja dijagnoze imaju patološki obrazac na rendgenu pluća, sa ili bez prisustva «cor pulmonale», potrebno je dati prednizolon dva puta dnevno prve nedelje, jedanput dnevno druge nedelje i svaki drugi dan 3. i 4. nedelje tretmana.
Nedostatak dugotrajnog ( «slow kill») tretmana, u tome je, što se tokom vremena lečenja, koje može kod određenih pasa da traje i nekoliko godina, i dalje razvijaju promene na vaskularnom stablu i plućnom parenhimu, što čini prognozu lošijom u smislu daljeg pogoršanja kardiopulmonalnog statusa. Dodatna otežavajuća okolnost je što sve vreme tretmana pacijenti ne smeju da budu fizički aktivni, tako da je dugoročno ugrožen kvalitet života psa. I pored toga što se u stručnoj literaturi može naići na razmatranja o opasnosti da se slow kill tretmanom može podstaći razvoj sojeva D. Immitis rezistentnih na ivermectin, činjenica je da se na ovaj način ne može preneti rezistencija na buduće generacije filarija (iz mikrofilarije poreklom od pacijenta kojii je tretiran doksiciklinom i ivermectinom ne može da se razvije odrasla filarija).
Adulticidni tretman - Aplikacija organskog arsenikovog jedinjenja, melarlsomin dihidrohlorida, dvokratno, dovodi do brzog (masovnog) uginuća odraslih filarija koji se nalaze u pulmonalnim arterijama.
Naglo uginuće velikog broja odraslih filarija neizbežno dovodi do pojave pulmonalne embolije. Blaga forma pulmonalne tromboembolije može biti klinički inaparentna, ali u ozbiljnijim slučajevima može se pojaviti respiratorni poremećaj opasani po život. Ovo je u direktoj srazmeri sa brojem parazita prisutnim u pulmonalnom vaskularnom stablu, zatim, od izraženosti promena na pulmonalnim arterijama i plućnom parenhimu, kao i od stepena fizičke aktivnosti pacijenta. Zbog toga se pre započinjanja adulticidnog tretmana mora napraviti pažljiva procena svakog slučaja.
Melarsomin dihidrohlorid ne deluje na mikrofilarije, koje mogu ostati još par godina u domaćinu i biti izvor novih infekcija. Zbog toga, pre davanja melarsomina, vrši se najpre tretman makrocikličnim laktonima (ivermectin, moksidectin, selemectin) i tridesetodnevno davanje doksiciklina, u dozi od 10mg/kg..
Tretman doksiciklinom, koji eliminiše Wolbachiu pipiens, pre aplikacije prve injekcije melorsamina, smanjuje ozbiljnost promena na plućima nakon adulticidnog tretmana.
Režim davanja melorsamin dihidrohlorida je sastoji se iz dva koraka. Najpre se daje jedna injekcija, nakon 60 dana daje se još dva puta, u istoj dozi, u razmaku od 24 sata. Jednokratna injekcija ubija 90% mužjaka i 10% ženki, tako da smanjuje broj adulata za 50%. Naknadni par injekcija uništava preostale odrasle filarije. Svi psi tretirani na ovaj način postaju Ag. negativni (u stvari, izlečeni) nakon tri meseca od tretmana.
Injekcije melarsamina daje se duboko u lumbalnu muskulaturu.
Jednu nedelju pre otpočinjanja tretmana melarsominom započinje se davanje Ca heparina, a prekida se 5 nedelja nakon okončanja tretmana. Od petog do desetog dana nakon injekcija melarsomina administrira se prednisolon, peroralno, svaki drugi dan.
Tokom tri meseca od započinjanja adulticidnog tretmana sprovodi se striktna pošteda od fizičke aktivnosti (smeštanje u stan ili boks, bez šetnji).
Antigen test, radi provere uspešnosti tretmana vrši se nakon šest meseci.
Na osnovu oznake na tableti nije moguće identifikovati lek.
Veterinar koji Vam je lek dao u kesici je to najverovatnije uradio jer se ove tablete drže u teglici, koja je originalno pakovanje, ali vama dao samo određenu količinu, koja je potrebna za određeni period.
Vi kao vlasnik imate pravo da znate naziv leka koji dajete svom psu. Trebalo bi da pitate svog veterinara, koji je upućen u ceo slučaj, koji je to lek, i šta sve koristi u lečenju Vašeg psa.
Kao što vidite, iz gore navedenog teksta, sama terapija kardiovaskularne dirofilarioze nije jednostavna. Postoji puno preparata koji se primenjuju u terapiji. Terapiju može odrediti jedino veterinar koji je pregledao Vašeg psa.
|
