Diskus hernija/Protruzija diska

P: Imam psa rotvajlera 5 godina starog. Od prije neki dan su počeli problemi. Pas počne da intezivno cvili/jako kevče kao da ga neko bije/i imam osjećaj da na zadnje noge teško stoji. Napominjem da je taj dan imao redovnu stolicu i da je mokraća bila uredna kao i da je imao apetit za jelom. Zvao sam veterinara koji ga je detaljno pregledao, izmjerio temperaturu i izvršio vizuelni pregled, dao mu injekciju protiv bolova i b-kompleks nakon čega se situacija normalizovala i pas je bio kao prije/veseo spreman za igru. Pas je bio dobar 3 dana, a onda isti simptomi i isti veterinar sa istim tretmanom. Njegova sumnja se svodi na diskus herniju. Interesuje me koliko je teška ta bolest i kako se liječi. Konsultovao sam još neke veterinarske stanice, i tu su različita mišljenja, čak do toga da su rekli da se to liječi tabletama za ljude. Molim Vas da mi odgovorite šta je najbolje uraditi, unaprijed se zahvaljujem! Rado iz Bijeline

O: Kičma psa je sastavljena od 7 vratnih pršljenova, 13 grudnih i 7 slabinskih. Ovo su koštane strukture čija se osnova formira već u uterinom životu, a povezani su sitnim mišićima, tetivama i ligamentima. Između svakog pršljena nalazi se mekana struktura koja se naziva diskom. Disk je građen od spoljašnjeg, okruglog, tvrđeg, fibroznog prstena koji okružuje ekscentrično locirano mekano jezgro (nukleus pulposus).

Svrha diska je delovanje poput "amortizera", absorbuje udarce i raspodeljuje pritisak kako bi se sprečilo oštećenje kičme, kičmene moždine i izlazećih nerava pored navedenih struktura. Međutim, ako je trauma prejaka ili postoji pojačana degeneracija diska (kod ovog problema i normalno pomeranje kičme može dovesti do napuknuća diska) isticanje pulpe dovodi do pritiska na kičmenu moždinu i/ili kičmene nerve.

Disc protrusion ili prolabirani disk je naziv bolesti koja zahvata diskove kičme. Često znači isto što i hernija diska, jer su ova dva poremećaja usko povezana. Protruzija može biti na jednom disku ili na nekoliko njih uzduž kičme. Može se raditi o parcijalnoj odnosno delimičnoj ili potpunoj protruziji.

Kada se disk istroši, njegov centar, nukleus, ponekad izleti iz svoje središnje pozicije i putuje prema spolja, gde se sudara sa kičmenom moždinom i/ili jednim od glavnih nerava koji izlaze iz kičmene moždine.
Razlikuju se dva tipa ovog poremećaja. Jednim su obično zahvata male rase pasa sa kratkim nogama i dugom kičmom, a događa se kada materija nukleusa izleti u kičmeni kanal. Drugi tip protruzije diska je češći kod velikih rasa pasa, kada pulpa nukleusa izbija u kičmeni kanal.

Klinički znakovi variraju u zavisnosti od lokacije povrede, npr. u vratnoj kičmi može uzrokovati disfunkciju u svim udovima, dok u donjem delu leđa samo u zadnjim nogama. Prema dr. Dunningu povrede kičmene moždine dovode do gubitka neuroloških funkcija prema određenom redu, a verovatnoća za oporavak je najviše uslovljena brzinom primenjene terapije. U prvom stadijumu životinja gubi osećaj pozicije udova. Ovo je vidljivo pijanim hodom, tj. ataksijom. Ako se problem pogoršava, pas gubi sposobnost pomeranja nogu. U zadnjem stadijumu (paraliza) pas gubi sposobnost osećaja u nogama. Paraliza može biti progresivna, ali može da nastupi i naglo.

Iako se protruzija diska može javiti kod bilo koje rase pasa, najčešće se javlja kod hondrodistrofičnih rasa (rase koje pokazuju pojačanu degeneraciju diska) - jazavčar, francuski buldog, pekinezer i minijaturna pudla. Ovo znači da pas npr. od 3 godine ima kičmu 10-godišnjaka. Takođe, navedene rase su sklone protruziji diska i zbog stanja poznatog pod nazivom hondroidna metaplazija kod koje dolazi do raspadanja i okoštavanja diska u starosti mlađoj od godinu dana.

Dijagnoza protruzije diska se postavlja na osnovu kliničkih znakova i RTG-snimke (i drugih slikovnih pretraga poput CT-a i MRI-a) koja pokazuje suženje prostora između pršljenova, kalcifikovanih diskova (zbog degeneracije) i materije diska unutar kičmenog kanala. Ako se materija diska okoštava vidljiva je na RTG-snimci bez obzira na starost psa. U suprotnom, ako je disk neokoštan, injicira se posebni kontrast u kičmeni kanal kako bi se videla mesta kompresije kičmene moždine. Ova pretraga se naziva mijelografija.

Lečenje protruzije ili hernije diska zavisi o stepena trajanja neurološke disfunkcije, a čini se jednim od sledeća dva načina - medikamentozno ili hirurškim zahvatom. Za blage povrede diska bez gubitka snage i voljnih pokreta dovoljno je mirovanje i ograničenje aktivnosti. Lekovi se koriste ako je prisutna bol slabog intenziteta, s malom ili bez neurološke disfunkcije.

Obično se koriste protivupalni lekovi i miorelaksansi. Zahtev je strogo mirovanje, jer lekovi protiv bolova mogu rezultovati u preranom vraćanju normalne aktivnosti. Ona pak može dovesti do još većeg izguravanja materije diska, što dovodi do pogoršanja kliničkih znakova ili čak paralize. Strogo je mirovanje neophodno i iz razloga što je vrlo čest povratak kliničkih znakova i nakon preduzete terapije lekovima. Oporavak u proseku traje od 2-3 nedelje pa do 3-4 meseca.

U literaturi se spominje da se oko 85% pasa oporave uz terapiji koja je preduzeta. Iako je ovo vrlo optimističan procenat, mnogo oporavljenih pasa doživi protruziju diska na drugom mestu na kičmi. U velikom broju slučajeva ovu pojavu prati i okoštavanje diska.

Nažalost, protruzija ili hernija diska je povreda koja se može ponovo dogoditi, na različitim pršljenovima, a naročito kod rasa sklonim ovom poremećaju. Najčešće mesto poremećaja je donji deo leđa i područje vrata, s obzirom da su to delovi tela najizloženiji kretanjama čime uzrokuju napor za kičmu.

Prognozu stanja Vašeg ljubimca moraćete raspraviti sa Vašim veterinarom, nakon što se urade neke osnovne pretrage (npr. RTG-snimka) te po potrebi i mijelografija, a ja Vam mogu savetovati sledeće:

- rizik oboljenja možete smanjiti održavanjem dobre telesne težine psa jer prekomerna telesna težina dodaje biomehanički napor i stres na diskove.

- prilikom vođenja Vašem ljubimcu u šetnju stavite mu am umesto ogrlice oko vrata, koje mogu izazvati naglo naprezanje vrata.

- izbegavajte nagla zaustavljanja i kretanja koji mogu biti napor za kičmu, kao i skakanje sa povišenih mesta (npr. krevet, trosed i sl.).

Nikako Vam ne savetujem upotrebu bilo kakvih humanih lekova protiv bolova.

Terapiju analgeticima može odrediti isključivo veterinar kliničar koji je pregledao Vašeg psa.

Nestručna primena lekova protiv bolova ili humanih lekova, predugo trajanje terapije i prevelika doza leka može ozbiljno ugroziti zdravlje pa i život psa, te Vas savetujem da se o primeni ovakvih lekova posavetujete sa Vašim veterinarom.