Pneumotoraks - simptomi i lečenje

P: Imam psa starog 5 godina. Veterinar je pregledom posumljao u mogućnost pneumotraksa, pa Vas molim da mi napišete koja je to bolest tj. koliko može biti opasna po mog ljubimca. Hvala. Marija

O: Pneumotoraks je bolest kod koje dolazi do ulaska atmosferskog vazduha u pleuralnu šupljinu, a može biti traumatski, iatrogeni i spontani. Traumatski pneumotoraks može biti otvoreni i zatvoreni. Otvoreni pneumotoraks nastaje nakon povreda grudnog koša.  Rane na koži nastale od ugriza ili udaraca, na mestu ugriza može se uočiti i potkožni emfizem te se RTG pretragom osim pneumotoraksa često uočavaju i povrede rebara. Zatvoreni pneumotoraks nastaje kao posledica tupe traume grudnog koša pri kojoj dolazi do ruptire alveole ili bronhija. Ređe je zatvoreni pneumotoraks posledica povrede plućnog parenhima slomljenim rebrom. Mesto rupture disajnih puteva služi kao jednosmerni ventil koji prilikom udisaja dopušta ulazak vazduha u pleuralnu šupljinu, a prilikom izdisaja ne dopušta njegov izlazak. Pritom je moguće da pritisak u pleuralnoj šupljini bude veći i od atmosferskog.  

O: Povećani intrapleuralni pritisak smanjuje venski priliv krvi u srce, a posledično i minutni volumen. U takvim situacijama potrebno je hitno postavljanje grudnog drena. Takođe, zatvoreni pneumotoraks može biti posledica perforacije jednjaka stranim telom. Spontani pneumotoraks nastaje bez traume, a može biti primarni kod kojeg nema uočljive bolesti pluća i sekundarni kod kojeg je vidljiva bolest pluća. Primarni spontani pneumotoraks uočava se češće kod pasa nego kod mačaka, a nastaje kao posledica rupture pleuralnih cista smeštenih na visceralnoj pleuri. Postoji mogućnost da su pleuralne ciste  kasna komplikacija traume. Dijagnoza  se postavlja na osnovi kliničke pretrage, RTG pretrage te torakocentezom. Kod pacijenta sa pneumotoraksom možemo uočiti dispneju (nepravilno disanje), tahipneju (ubrzano disanje), tahikardiju (ubrzani puls), hipotenziju (nizak krvni pritisak), cijanozu(modrilo kože), a auskultacijom su stišani disajni tonovi. Rtg pretragom najčešće se uočava odizanje srca od sternuma što je karakteristično za pneumotoraks, a ako još torakocentezom dobijemo određenu količinu vazduha možemo biti sigurni da se radi o pneumotoraksu.
 
Lečenje pneumotoraksa zavisi od toga da li se radi o otvorenom ili zatvorenom pneumotoraksu, te zatim o volumenu i dotoku vauduha u pleuralnu šupljinu.  Ako postoji povreda plućnog parenhima  potrebno  učiniti torakotomiju te rekonstruirati mesto povrede. Zatvoreni pneumotoraks sa blagim simptomima može se lečiti konzervativno mirovanjem, a vazduh će biti apsorbovan kroz nekoliko dana. Kod težih simptoma (jače izražena dispneja hipoksija) potrebno je učiniti torakocentezu ili postaviti dren. Ako se i nakon nekoliko dana, usprkos lečenju, nastavlja punjenje vazduha u pleuralnu šupljinu potrebno je učiniti torakotomiju i po potrebi parcijalnu ili totalnu lobektomiju. Kod spontanog pneumotoraksa potrebna je torakoskopija ili dijagnostička torakotomija da se dođe do mesta na kojem vazduh ulazi u pleuralnu šupljinu. Zatim se radi lobektomija (odstranjivanje jednog dela organa-pluća) .