Povratak

Zašto psi balave?

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button
ana_jovanovic2a

Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Zašto psi balave? Znam da neke rase malo više (npr. boxer, bullmastifi i sl.), neke manje. Da li psi balave samo kada su bolesni? Molim vas odgovorite.
Joca

O: Pljuvačka kod pasa je tečnost koja nastaje u pljuvačnim žlezdama ljudi i životinja. U fiziološkim uslovima, dnevno nastane između 500 i 1500 ml ove bistre seromukozne tečnosti. Sastoji se od 98% vode, mukoze (mukopolisaharidi i glikoproteini), elektrolita (natrijum, kalijum,..), raznih antibakterijskih materija (tiocianat, antitela IgA) i enzima (amilaze i lipaze). Lučenje pljuvačke je pod kontrolom parasimpatikusa. Uloga pljuvačke je višestruka: učestvuje u varenju, tako što vlaži i omekšava zalogaj, štiti usta mehaničkim čišćenjem, pospešuje koagulaciju (lizanjem rane), sadrži određene supstance koje pospešuju zarastanje rana. Pojačano balavljaenje može biti izazvano različitom etiologijom: npr. upalom u ustima ili ždrelu, trovanjem,... Takođe, bolesti nervnog pojačavaju lučenje pljuvačke (npr. encefelitis, besnilo).

Određena istraživanja dovela su do zaključka da svaki pas bali u jednakoj meri, naravno, zaovisno od veličine ljubimca. Međutim, količina pljuvačke koja iscuri napolje, tj. koju mi vidimo, zavisi od toga koliko je opuštena ili zategnuta donja usna ljubimca. S obzirom na gore navedeno, da se zaključiti da psi molosoidnog tipa (mastif, doge, bernardinac ...), sigurno će "više baliti" nego druge vrste pasa. Određena ispitivanja su pokazala da psi pojačano bale i pri stresu. Tako svaka promena okoline, promena dnevne rutine, smetnje pri varenju hrane, odlazak kod veterinara, alergije, prepirke među članovima porodice, novi ljubimac u kući/stanu ... mogu dovesti i do pojačane salivacije.

Ivan Petrovič Pavlov, ruski fiziolog i nobelovac, istraživanjima na psima utvrdio je proces formiranja tzv. uslovnog refleksa. U svojim eksperimentima merio je količinu proizvedene pljuvačke pasa nastalu kao reakcija na nadražaj hrane. Na bazi tog bezuslovnog refleksa pasa, Pavlov je učio pse i novim, uslovnim refleksima. Tako je uspeo izazvati iste reakcije (baljenje) i na sam ulazak osobe u sobu ili zvučni podražaj zvona. Naime, osobe koje su ulazile u sobu su ujedno i hranile pse, odnosno, hrana bi usliedila nakon zvučnog podražaja zvona. Ovi eksperimenti nam govore da reakcija baljenja može biti uslovljena i naučena pri očekivanim situacijama ili događajima. Iz gore navedenog, da se zaključiti važnost ove pojave u obezbešivanju zdravlja, kao i u očuvanju kvaliteta života psa.

POSTAVITE PITANJE NAŠIM VETERINARIMA

Postavite pitanje našim veterinarima na adresu e-pošte: veterinar@pet-centar.rs