Postupak u ambulanti pri sumnji na trovanje / Uloga veterinarskog tehničara

P: Molim Vas da mi opišete standardni postupak veterinarske prakse koji se odvija u hitnim situacijama kada dođe do trovanja psa. Srdačan pozdrav. Nikola

O: Najčešći otrov sa kojim se ljubimci susreću jest otrov za glodare - acove i miševe. Naime, prilikom sprovošenje različitih postupaka suzbijanja štetnih glodara (deratizacije), otrov za štakore se mša sa pšenicom u formi "pogača". Otrov koji se koristi je antikoagulant i to kumarinski derivat. Te materije su kompetitivni inhibitori vitaminu K u procesu grušanja krvi. Osim toga, otrov deluje i na kardiovaskularni sistem tako što oštećuje kapilarni endotel. Ono što nama čini najveći problem kod njih je činjenica da se kumuliraju u organizmu i toksički učinak se pojavljuje tek nakon ingestije određene doze. Izuzetno, vrlo velike doze unesene u organizam, odjedanput mogu uzrokovati pad krvnog pritiska te smrt zbog hemodinamičkog kolapsa. Osetljivost prema kumarinskim derivatima povećana je pri nestašici vitamina C jer je tada fragilnost kapilara povećana.

Klinička slika trovanja ljubimca varira kako po manifestnim znakovima tako i po intenzitetu istih. Najčešće se pojavljuje napredujuća slabost životinja, bledilo vidljivih sluznica i krvarenja po telu, u obliku većih ili manjih hematoma po ušima, butinama, u okolini zglobova, posebno skočnog zgloba te po vidljivim sluznicama. Krvarenja se zapravo razvijaju u svakom tkivu, u potkožnom tkivu, mišićima, u predelu pluća, stomaka u mozgu itd. Otrovane životinje mogu imati krvavi proliv ili mogu da povraćaju krv, mogu krvariti na nos ili mokriti krv. Pri postupku sa otrovanim životinjama treba imati na umu da mehanički insulti prilikom hvatanja životinja mogu uzrokovati potkožne hematome, a ubod i najtanjom iglom može izazvati nezaustavljivo krvarenje.Kao i pri svakoj "obradi" pacijenta, potrebno je uzeti temeljnu dijagnozu koja će veterinara usmeriti ka definisanju konačne dijagnoze. Dijagnoza se postavlja na temelju anamneze (vlasnikovih podataka o pojavi, toku i simptomima bolesti), kliničkoj slici i nalazu laboratorijske analize krvi. Sam tok pregleda kao i eventualni pristup u lečenju određeni su i trenutnim zdravstvenim statusom životinje, odnosno prema urgentnosti i kritičnosti svakog pojedinog slučaja (procena veterinara). Samo pravilno postavljena dijagnoza može osigurati ispravno i tačno lečenje.

Prilikom sumnje na trovanje, neretko se vrši i evakuacija sadržaja iz sistema za varenje. Na takav način se može izbacivanjem sadržaja eventualno umanjiti količina unesenog otrova, odnosno smanjiti koncentracija otrova koji će se resorbovati u organizmu. U tu svrhu mogu se koristiti preparati za povraćanje (emetici) najčešće u injekcionom obliku. Njihova primena kao i izbor preparata i same doze utvrđuje se na licu mesta u skladu sa dijagnozom, telesnom težinom ljubimca kao i samim vremenom koji je prošao od trenutka uzimanja otrova ili pojave kliničke slike. Lečenje se provodi specifičnim farmakološkim antidotom, a to je vitamin K (Konakion). Daje se sa infuzijom glukoze i fiziološkog rastvora, čime se suzbija dehidracija i nadoknađuje volumno izgubljenu krv. Stanje kardiovaskularnog sistema poboljšavamo vitaminom C, a komplikacije bakterijske prirode sprečavaju antibiotici. U slučajevima kada je veća količina otrova resorbovana te kada je prisutna jače izražena klinička slika trovanja, lečenje se sprovodi više dana (najmanje 10 dana).

Veterinarski tehničar pomaže veterinaru u lečenju obolelih ili ozlieđenih životinja, kao i prilikom sprovođenje postupaka prevencije širenja zaraznih bolesti te pri različitim postupcima uzgoja životinja. U određenim slučajevima, kao što su jednostavniji poslovi (npr. davanje lekova propisanih od strane veterinara, čišćenje i povijanje rana,...), veterinarski tehničar može ih obavljati samostalno, ali po nalogu kao i uputstvu veterinara.