Toplotni udar / Sunčanica i povraćanje
Postavio ANA JOVANOVIĆ
Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd
P: Imam haskija od četri godine, sinoć smo se vratili sa Dunava gde smo bili nedelju dana. Od jutros povraća, od prilike na svakih sat vremena, ništa ne jede i kašljuca kao da se zgrcnula sa nečim, tako kašljuca isto kada se liže i proguta neku svoju dlaku. To što ispovraca je penasta voda. Tužna je, ne jede ali pije vodu. Pošto je tamo non - stop bila na suncu i u vodi, ne znam da nije možda dobila sunčanicu. Nije jela ništa sšto inacče ne jede. Molim Vas da mi kažete kako možemo da joj pomognemo? Nestrpljivo očekujem Vas odgovor. |
O: S obzirom da ne posedujem neke od esencijalnih podataka koji bi me uputili u konkretniju dijagnostiku, a koja može biti konačna i jedina sigurna nakon detaljnog kliničkog pregleda, mogu samo pretpostaviti, te Vam ukratko dati i informacije na temu toplotnog udara i sunčanice:
Sunčanica:
Sunčanica nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi - odnosno uticaju toplote sunca. Koristeći krv kao rashladnu tečnost, telo prvenstveno štiti najvažnije organe - kao što je mozak. Telo će pokušati rashladiti mozak, na način da se što više hladne krvi uputi u glavu. Posledica ovoga je da kapilari u mozgu nabreknu i mozak jednostavno natekne od relativno naglog povećanja volumena. Simptomi ovakve pojave su slični potresu mozga i nisu nimalo bezazleni. Ozbiljni slučajevi sunčanice mogu završiti dugotrajnom nesvesticom i trajno narušiti zdravlje - a u krajnosti, može dovesti i do komatoznog stanja i završiti smrću. Simptomi sunčanice su najčešće osetno povišena telesna temperatura, nemir, smušenost, problem sa vidom, malaksalost, omamljenost, raširene zenice. Puls je ubrzan, a disanje plitko i brzo.
Životinju treba smjstiti u hladovinu, rashladiti laganim polivanjem vodom (ne naglim pljuskanjem iz kante), te stavljanjem hladnih obloga ili kese as ledom na potiljak i glavu. Telesnu temperaturu treba stalno kontrolisati, sa hlađenjem se može prestati tek kada se telesna temperatura vrati u normalu. Životinju je potrebno skloniti u zamračenu i prohladnu prostoriju, u mirno okruženje
Toplotni udar:
Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, s tom razlikom da ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Toplotni udar nastaje zbog (često naglog) prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Obično se javlja kada je vlaga u vazduhu visoka, za vreme letnih sparina - jer je u takvim uslovima otežano znojenje i prirodno hlađenje organizma. Pre toplotnog udara, mogu se pojaviti svi pre opisani simptomi toplotne malaksalosti i grčeva - vrtoglavica, žeđ, slabost, dehidracija. Toplotni udar nastupa naglo i bez najave - iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Koža je topla (vidljivo povišene telesne temperature), suva i crvena, a puls slab i jako ubrzan. Mogu se javiti grčevi, a zenice su u početku sužene, pa kasnije proširene. Ovo je težak akutni poremećaj, koji nastaje zbog prestanka termoregulacije organizma - a u najtežim slučajevima može uzrokovati komu i smrt - stoga je neophodna intervencija veterinara.
U slučaju toplotnog udara, kao i kod sunčanice, morate intervenisati, odnosno životinji pomoći rashlađivanjem tela.
Ukoliko pas povrati ponekad, to se ne smatra nekim urgentnim patološkim stanjem, međutim ukoliko je povraćanje konstantno može doći do ozbiljnijeg metaboličkog poremećaja. Povraćanje predstavlja refleksni akt tokom koga se sadržaj želuca ili početnog dela tankog creva vraća kroz usta i izbacuje u spoljašnju sredinu.
Inicijalni nadražaj za ovu refleksnu radnju može biti lociran u ždrelu, jednjaku, želucu. Ponašanje psa pred akt povraćanja je prepoznatljivo: pojačana salivacija, životinja je uznemirena; to prati pokrete karakteristične za dubok udisaj pri zatvorenom glotisu čime se stvara negativan pritisak u jednjaku i na osnovu gradijenta pritiska želuca i jednjaka, dolazi do anti-peristaltičkog talasa i vraćanja hrane iz želuca preko jednjaka i usta u spoljašnju sredinu. Povraćanje može biti simptom i nekih sistemskih bolesti kao što su bubrežna insuficijencija, oboljenja jetre, pankreasa, zatim može biti simptom Adisonove bolesti, piometre, infektivnih bolesti i dr.
Povraćanje se razlikuje od običnog vraćanja hrane iz jednjaka ukoliko je razlog za to smanjenje tonusa mišića jednjaka, što može imati za posledicu proširenje jednjaka – megaezofagus.
Uzroci povraćanja mogu biti: prejedanje, neadekvatna ishrana (topla, hladna, začinjena hrana, pokvarena hrana, loše izbalansirana hrana, kosti), intolerancija na hranu, intoksikacija, parazirarna infestacija, jatrogeni gastritis, kao i gastro-enteritisi druge etiologije, ulkusi, tumori, strana tela.
Apelujemo da psa podvrgnete veterinarskom pregledu kako bi se ustanovio razlog konstantnog povraćanja, pa samim tim i započela terapija.
