Trovanje kumarinskim preparatima (otrov za miševe i pacove)
Postavio ANA JOVANOVIĆ
Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd
|
P: Nabavio sam injekcije konakion (vitamin K). Jedna ampula sadrži 10 mg fitomenadiona u 1ml. Koliko ovih ampula (mg) ide na dan u hitnim slučajevima za psa, a koliko ide ako vidim da je pas pojeo mišji otrov, znači u početku unosa otrova? Da mi pojasnite doziranje. Pas ima 40 kg, njemački ovčar. Molim Vas za odgovor. Zahvaljujem, Eli O: Vitamin K je liposolubilni agens, drugačije nazvan "vitamin koagulacije". Postoje dva prirodna oblika vitamina K: K1 i K2. Vitamin K1 se nalazi u hrani, dok vitamin K2 sintetišu bakterije crevnog trakta. Sintetski su dobijeni različiti hinonski derivati, od kojih se neki mogu rastvarati u vodi i na taj način biti adekvatni za intravensku primenu (urgentna stanja). |
Vitamin K je bitan za stvaranje protrombina u jetri. Protrombin je preteča trombina koji ulazi u složeni, kaskadni ciklus stvaranja koaguluma na mestu povređenog krvnog suda i dovodi do prestanka krvarenja. Nedostatak vitamina K prouzrokuje hipoprotrombinemiju i krvarenje. U ovakvim slučajevima čak i najmanja povreda može izazvati obimno krvarenje.
Rodenticidi su materije koje se koriste za kontrolu populacije štetnih glodara. Najčešće se koriste preparati na bazi antikoagulanata, ali pored njih u upotrebi su i druge hemijske materije čije dejstvo se ne zasniva na sprečavanju koagulacije krvi. Ranije su se koristili preparati na bazi jedinjenja metala i to najčešće jedinjenja arsena, barijuma, talijuma, fosfora i strihnina, a postoje i preparati na bazi cink-fosfida, koji deluju tako što se posle peroralnog unošenja, cink fosfid u želucu, pod dejstvom HCL, želudačnog soka, razlaže i daje otrovni gas fosforvodonik (PH3), sa izrazitim delovanjem na CNS, krvne sudove, jetru i bubrege.
U poslednje vreme se koriste antikoagulantni preparati. Od kumarinskih preparata najčešće su u upotrebi varfarin, brodifakum, kumahlor, kumatetralil i difenakum. Od indandionskih derivata poznati su pindon, difacinon, hlorfacinon, fentolacin itd. Veoma je bitno znati koji je rodenticid korišćen, jer terapija zavisi od unetog toksina.
Životinje se mogu otrovati jednokratnim uzimanjem velike doze preparata ili kontinuiranim unošenjem manjih doza preparata za duži vremenski period (hronična trovanja). Veliki broj faktora može uticati na toksičnost antikoagulantnih preparata.
Mehanizam dejstva antikoagulantnih rodenticida se zasniva na antagonističkom delovanju na vitamin K čime se sprečava sinteza svih faktora koagulacije koji zavise od vitamina K. Od svih antikoagulantnih rodenticida u najčešćoj je upotrebi varfarin.
Varfarin se dobro i kompletno resorbuje iz creva, posle peroralnog unošenja. Visoke koncentracije ovog preparata se mogu naći u jetri, slezini i bubrezima. Klinički znaci trovanja su masovne hemaragije po celom telu životinje. Ukoliko trovanje nastupi veoma brzo, znaci trovanja mogu i izostati a životinja uginuti vrlo brzo. Do iznenadnog uginuća dolazi ako su masovne hemoragije nastale na mozgu, perikardu, medijastinumu ili torakalnoj šupljini. Kod otrovane životinje mogu se pojaviti sledeći klinički znaci bolesti: anemija, slabost, dispneja, hematemeza, epistaksis, melena, konvulzije, krvarenja po mukozama itd. Kod hroničnog trovanja izražen je ikterus.
Ukoliko sumnjate da je životinja otrovana, morate je hitno odvesti kod veterinara. Lečenje otrovane životinje sprovodi isključivo veterinar. Terapija se sastoji od transfuzije pune citratne krvi sa protrombinom i faktorima koagualcije. Antidotska terapija predstavlja aplikaciju vitamina K1 intravenski itd.
Konakion je preparat namenjen za upotrebu u humanoj medicini, a indikacije su: krvarenje ili opasnost od krvarenja uzrokovanog jakom hipoprotrombinemijom (tj. nedostatkom faktora koagulacije II, VII, IX i X) usled npr. predoziranja antikoagulancija dikumarolskog tipa ili njihove kombinacije s fenilbutazonom, odnosno drugih oblika hipovitaminoze K (npr. opstruktivna žutica, poremećaji u radu jetre ili crijeva, dugotrajno liječenje antibioticima, sulfonamidima ili salicilatima).
Iako su indikacije iste, ne bih Vam savetovala da sami primenjujete bilo kakvu vrstu terapije kod svog psa. Ukoliko posumnjate da Vaš pas ima bilo kakvih zdravstvenih problema, posetite veterinara.
