Napadi epilepsije
Postavio ANA JOVANOVIĆ
Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd
P: Imam psa, vučjaka, po imenu Demon, 2002. godište. U poslednjih godinu dana događalo se da ima neku vrstu napada - postane malaksao i ne može hodati pravo, a potom padne na tlo i počne da se grči. To traje 2-3 minuta, a potom je opet normalan. Prvi put dogodilo kada sam ga vodila u šetnju. Odmah sam pozvala veterinara koji mi je rekao da je u pitanju premor, da je pas dehidrirao. Dobio je terapiju i napadi se nisu događali oko 3 meseca. Potom se ponovilo. Dijagnoza bila trovanje. Napominjem da je redovno vakcinisan. I tada je dobio injekcije i vitamine. Nedavno je ponovo imao napad. Ne znam šta mi vi savetujete da uradim. |
Plašim se da veterinar nije dovoljno stručan, a u okolini ih baš i nemamo. Zanima me šta bi to moglo biti, da li je u pitanju epilepsija? Volela bih da znam kako mu mogu pomoći. Da li postoji neki lek koji bi mu mogla davatI, da mi preporučite? Ne znam da li je to možda uzrok, ali on nikada nije vođen na parenje. Bila bih Vam zahvalna na odgovoru. Milana iz Odžaka
O: Epilepsija pasa je hronična neizlečiva bolest, koja se kao i kod ljudi karakteriše pojavom napada, jačeg ili slabijeg intenziteta. Može biti nasledna, ili se javiti usled poremećaja rada buburega i nadbubrežne žlezde. Takođe se može javiti posle dejstva toksičnih supstanci (otrova, pa čak i endotoksina porekla crevnih parazita) ili usled oštećenja mozga (tromboze, hidrocefalus, tumori, preležane bolesti, toplotni udar itd.). Napad se klinički manifestuje kao poremećaj svesti, sa pojavom grčeva, povraćanja, baljenja, nekontrolisanog uriniranja i defeciranja.
Terapija epilepsije zavisi od toga da li joj se zna uzrok ili ne. Ako je uzrok poznat, onda se terapija svodi na uklanjanje uzroka koji ju je izazvao, čime napadi uglavnom prestaju. Ako je u pitanju idiopatska epilepsija, kojoj se ne zna uzrok, onda ne govorimo o lečenju epilepsije, nego samo o kontroli napada, što se uglavnom sprovodi veoma uspešno. Terapiju sprovodi vlasnik, i to samo ukoliko su napadi učestali, npr. ako su češći od 2 puta nedeljno. Ako je pojava napada ređa od 2 puta nedeljno terapija se i ne sprovodi. Posle određenog vremena (čak i nekoliko meseci ili godina) ako ne dođe do pojave napada, pas nastavlja normalan život, bez terapije.
Smatra se da su teži slučajevi epilepsije kada se napadi pojavljuju sve češće i kada su jakog intenziteta, dok su prognostički povoljniji slučajevi kada se period između 2 napada produžava i kada simptomi nisu jakog intenziteta. Za postavljanje sigurne dijagnoze potrebno je da veterinaru date što tačnije i sigurnije podatke. Posle uzimanja anamneze, veterinar obavi detaljan klinički pregled, a zatim se odluči za određenu specijalističku metodu pregleda. Samo se na taj način može ustanoviti da li je u pitanju epilepsija i ako jeste, eventualni uzrok njene pojave.
Savetovala bih Vam da psa odvete u neko veće mesto na specijalistički neurološki pregled, gde postoji veterinarska stanica koja u svom sklopu ima aparaturu, koja omogućava šire dijagnostičke mogućnosti. Dok ne ustanovite tačnu dijagnozu, preporučila bih Vam da psa hranite kvalitetnom hranom, superpremijum kvaliteta, zato što su one maksimalno izbalansirane i svi se sastojci nalaze u optimalnom odnosu. Takođe možete dodavati vitaminsko mineralne preparate, posebno vitamine iz grupe B. Ne izlažite ga velikim naporima.
Ako se napad ponovi, psa smestite na mirno i udobno mesto, umerene temperature, na mekšu podlogu. Pomerite predmete u blizini psa da ne bi došlo do povreda pri nesvesnim trzajima tela psa. Svo vreme pazite da se jezik ne zapadne u grlo, ukoliko jezik zapadne, prstima ga izvucite, jer može doći do gušenja. U toku samog napada NIKAKO NE DAVATI nikakve medikamente niti ulivati psu u usta nikakve tečnosti, jer je bez svesti.
