Povratak

Puh

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button
ana_jovanovic2a


Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

 

P: Danas smo u hrastovoj šumi u rupi u drvetu, na visini od 8m pronašli malu životinjicu za koju nismo sigurni šta je ustvari. U prilogu vam šaljem sliku i nadam se da ćete nam reći o čemu se radi. Mi sumnjamo na pacova ili na vjevericu. Srdačan pozdrav, Kristina

O:
Uzevši u obzir morfološki izgled (iako je još uvek mlada), kao i način na koji se drži za vertikalnu podlogu, ukazuje da se može raditi o bebi puha.

Puh (Glis glis) je vrsta sitnog, noćnog glodara, jedina u istoimenom rodu (Glis). Nastanjuje kontinentalni deo Evrope, kao i veća mediteranska ostrva (Korzika, Sardinija, Sicilija, Krf, Krit), a u Aziji areal se prostire do severa Irana. Postojanje populacije puhova u Engleskoj je rezultat introdukcije početkom XX veka. Puhovi su zakonom zaštićena vrsta životinja.

Telo puha dugo je 13-18 cm, a čupavi rep 12-15 cm. Masa odraslog puha može da dostigne 185 g.

Oblikom tela, puh podseća na manju vevericu. Boja krzna je sivkasta do braon. Uši puha su velike i okrugle, a oči crne i male.

Tokom zimskog perioda puhovi hiberniraju i tom prilikom leže na boku (ređe na leđima), uvijeni poput klupka. Za svoja staništa bira najčešće hrastove i bukove šume, sve do 1.500 m nadmorske visine. Preferira guste šume sa stenovitim liticama i pećinama, ali se takođe može naći i u blizini urbanih sredina, naročito u blizini voćnjaka.

Noćne su životinje i aktivne u sumrak, međutim povremena aktivnost može se videti i tokom dana. Ima izvanredno čulo vida, sluha, mirisa i dodira. Očekivani životni vek u zatočeništvu je 6-8 godina. Društvene su životinje, i poželjno ih je držati u grupama od dva ili više. Istopolne grupe se vrlo dobro slažu, naročito ako su zajedno od mladih dana. Mogu se pripitomiti i naučiti na držanje u ruci, iako je najbitnije početi pripitomljavanje što ranije.


Što se smeštaja tiče, bitno im je osigurati kavez sa uskim razmakom između rešetki jer su vrlo spretni u bežanju. Potrebe im može zadovoljiti kavez veličine 90 x 90 cm. Najsigurniji je stakleni kavez. Kad su aktivni penju se do samog vrha kaveza, tako da je bitno osigurati kvalitetan gornji deo kaveza. Na dno kaveza potrebno je staviti stelju debljine oko 4 cm. S obzirom kako u prirodi provode mnogo vremena na drveću bitno im je osigurati prečke ili grančice drveta za penjanje. Užad, te ostale drvene igračke pružaju im različite mogućnosti penjanja i igranja. Takođe, možete mu postaviti i kolut za trčanje (veličine za miša). U kavez je potrebno postaviti i gnezdo koje im pruža osećaj sigurnosti. Mogu im se postaviti i tuneli za glodare kako bi mogli da se sakrivaju i igraju.


Puhovi su svaštojedi, tj. omnivori. Njihova ishrana u prirodi je raznovrsna, a pretežno se sastoji od semenki i orašastih plodova, voća, jaja ptica i insekata. U zatočeništvu je od posebne važnosti raznovrsna ishrana. Najvažnija im je mešavina semenki (kao što je komercijalna hrana za hrčke ili druge male glodare, s dodatkom suncokreta i sirovog kikirikija), voće i povrće, a kao izvor proteina tvrdo kuvano jaje, insekti (crvi ili cvrčci), kuvana piletina i jogurt. Hrani se različitim vrstama lešnika, oraha, bobicama, jabukama i drugim voćem. Veoma je prilagodljiva vrsta, pa će u nedostatku hrane jesti i koru drveta, lišće, cvetove, pa čak i beskičmenjake i jaja.


Semenke se mogu davati svaki dan, ali je potrebno da se vodi računa da se ne prejede semenki kako bi uzeo i ostale hranjive materije. Voće i povrće može biti sveže, smrznuto ili sušeno. Sveža hrana može se ponuditi u večernjim satima, a sve ostatke je potrebno ukloniti ujutro da se ne pokvare. Kao poslasticu, u malim količinama, puhovima se može dati jabuka, breskva, kruška, kivi, papaja, te različito bobičavo voće.


Veći broj puhova u voćnjacima može načiniti veliku štetu, pa se smatraju za štetočine u voćarstvu. Prirodni neprijatelji su mu lisica, kuna, sova, divlja mačka itd. Upoređujući ga sa sisarima slične veličine, puh ima neobično dug životni vek, čak 12 godina u divljini.


Za aktivnost gotovo tokom čitave godine potrebno je voditi računa o temperaturi, te količini dnevnog svetla. Naročito u zimskim mesecima kad su dani kraći, ako se ne osigura veštačka svetlost postoji mogućnost da puh upadne u hibernaciju. U prirodi provode i sedam meseci u godini u hibernaciji, dok u zatočeništvu su neaktivni oko 4 nedelje. Nakon tog perioda izlaze vrlo gladni. Po pravilu, kad se vrate u aktivan život, sledi parenje.


Sezona parenja traje od kraja juna do sredine avgusta, ženka ostaje skotna od 20-31 dana, nakon čega ženka donosi na svet u proseku od 5-11 mladunaca, ali najčešće 4-6. Imaju jedan okot godišnje. Mladi su po rođenju goli i slepi, krzno dobijaju sa 16 dana, a gnezdo napuštaju nakon 30 dana, a polno zreli u starosti 1-2 godine.

Nadamo se da će Vam ove informacije pomoći u zbrinjavanju novog ljubimca.

 

POSTAVITE PITANJE NAŠIM VETERINARIMA

Postavite pitanje našim veterinarima na adresu e-pošte: veterinar@pet-centar.rs