Prelom kičme i oporavak

Odgovara:
Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med.
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Mačak mi je imao udes pre 8 dana. Slomljena mu je kičma - na snimku se vidi. On jede i pije vodu, ali poslednja 3 dana mu je otekla bešika i slabo mokri, a već 5 dana ne kaki. Bešiku mu masiramo i tako izbacuje urin. Veterinar koji ga je snimao kaže da su mu puna creva i bešika i rekao je da se uspava, a nas vet kaže da sačekamo još. Puzi po kući, prednjim nogama vuče zadnji deo. Pomera jednu nogu i odupire se njome, a drugu ne, a rep pomera - ne baš često, ali mrda repom. Ima li nade? Pozz
O: Kičma (columna vertebralis) je glavni oslonac trupa nužan za pokretanje, potporu trupa i glave, stabilizaciju karlice, stava tela i zaštitu osetljivih struktura kičmene moždine. Kičma se deli na vratni, leđni, slabinski, ukršteni i repni deo. Koštane elemente vratnih, leđnih i slabinskih kičmenih pršljenova međusobno odvajaju međupršljenski diskovi. U središtu kičme nalazi se kičmeni kanal u kojem je smeštena leđna moždina. Uloga leđne moždine je prenos informacija između mozga i drugih delova tela i obratno.

Najčešće posledice traume donjeg dela tela mačke je upravo povreda kičme, pri čemu nastaju frakture ili luksacije pršljenova, međutim najčešće se radi o priklještenju nerava. Ovakve povrede se leče mirovanjem, lekovima protiv bolova i vitaminskom terapijom B-kompleksa (imaju snažno neurotropno dejstvo). Ukoliko navedene konzervativne metode lečenja ne dovedu do željenog rezultata u razumnom vremenu, pristupa se hirurškom zahvatu oslobađanja pritiska nernog tkiva koštanim ulomcima, pršljenim diskom ili drugim tkivnim strukturama što zavisi od povrede. Kada se smanji pritisak, postepeno se vraćaju neurološke funkcije u normalu.

Oporavak traje različito dugo, međutim najčešće se spominje period od oko nedelju kada počinje da se primećuje poboljšanja zdravstevnog stanja. Prognoza i brzina oporavka zavisi prvenstveno od težine i kliničkim znacima pre samog hirurškog zahvata ili preduzetog konzervativnog lečenja.

Nemogućnost defeciranja upućuje na slabost ili nedostatak prenosa nervih impulsa i predstavlja nepovoljan prognostički znak i oštećenost same kičmene moždine.

Stoga Vam savetujem da se ponovno obratite Vašem veterinaru i uputite ga o stanju Vaše mačke. Naime, u ovakvim slučajevima neminovno je napraviti kompletan pregled ortopedskog sistema, s naglaskom na RTG-snimci, a po potrebi i mijelografiji, kako bi se uvidelo šta se tačno dešava sa Vašim ljubimicom, pa da na osnovu toga preduzmete adekvatnu terapiju. Ukoliko Vaš veterinar ne raspolaže potrebnim tehničkim uređajima za navedene pretrage, možete se obratiti na Veterinarskom fakultetu, Klinici za hirurgiju, koji poseduju sva neophodna sredstva za dijatnostiku ovako teških ovoljenja.

Što se eutanazije tiče, opšteno se smatra kako ne treba razmišljati o takvom zahvatu u slučajevima ukoliko ljubimac koji boluje od hronične ili neizlečive bolesti dobija adekvatnu terapiju i negu, a sposoban je da jede, pije i da spava bez gubitka daha, deluje zainteresovano za zbivanja u okolini, umereno se kreće, ima kontrolu nad mokrenjem i defeciranjem (osim ako bolest ne zahvata neki od navedenih organa), čini se kako dobro podnosi umerenu pa čak i jaku bol. Eutanazija se kod mačaka izvodi bezbolnom injekcijom koja počinje da deluje za nekoliko sekundi. Mačka se uvodi u duboki san (anesteziju) tako da je zahvat potpuno bezbolan.

Simptomi kod Vašeg ljubimca koje ste naveli upućuju na znatno narušeno zdravstveno stanje pa bi o ovom zahvatu trebalo pažljivo razmotriti i sa Vašim veterinarom pa zajednički zaključiti da li je eutanazija jedino najbolje rešenje za Vašeg ljubimca, na osnovu svega ovoga što sam Vam napisala.

Uvek možete potražiti još jedno veterinarsko mišljenje, pa možete se posavetovati i sa kolegama na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, koji imaju iskustva u ovakvim situacijama.

Želimo Vašem ljubimcu što ugodniji život, i da još poživi, a vama dosta mudrosti u donošenju prave odluke o daljoj sudbini Vašeg ljubimca.