|
Osim navedene podele, mrene delimo i u zavisnosti o tome koji deo sočiva je zahvaćen, zatim po tome da li su progresivne ili neprogresivne, delimične ili potpune.
Urođene, nenasledne mrene nastaju kao posledica infekcije ili otrova na fetus za vreme graviditeta. Uz takvu mrenu, koju dijagnostikujemo već kod sasvim malih mačića, obično srećemo i druge defekte na očnim strukturama. Kod ovakvih slučajeva lečenje se ne sprovodi jer su oštećenja obično prevelika.
Nasledne mrene delimo na one koje su vidljive odmah (već kod mačića starih mesec dana) i na one koje se razvijaju tokom života. Većina naslednih mrena je specifična za određene rase pa tako uzgajivači već tačno znaju kakvu vrstu mrene mogu očekivati kod određene rase mačaka. Nasledne mrene se uglavnom javljaju relativno kasno, u starosti od 3 do 7 godina, pa to predstavlja veliki problem jer su mačke u toj starosti već dale potomke, dakle prenele su bolest sledećoj generaciji. Nasleđivanje mrene nije jednostavno, gen je recesivan, tako da ne znači da će svi potomci bolesne mačke imati mrenu, ali tim teže je oboljele isključiti iz uzgoja.
Sekundarne mrene su one koje su uzrokovane drugim faktorima. Tako se mrena javlja kod šećerne bolesti i kod trovanja nekim hemikalijama.
Mrena u određenoj fazi uglavnom postane totalna i bilateralna (na oba oka) što dovede do slepila obolele životinje. Mrenu ne možemo izlečiti kapljicama, već se tačno u određenoj fazi vrši operativni zahvat kojim se odstranjuje kompletno sočivo iz jednog oka, pa se mački vraća vid. Nažalost nisu sve mrene operativne, odnosno pre operacije moramo se uveriti da su druge strukture oka očuvane (mrežnica) kako zahvat ne bi bio uzaludan.
Međutim, većina mačaka ima hroničnih problema s upalom spojnice očiju (konjunktivitis). Često ti problemi prođu pa se ponovno jave. Oči su tada obično zacrvenjene, natečene, vodenaste, okružene krasticama.
Uzroci konjunktivitisa su najpre infekcije, zatim urođeni defekti (prekratki, suženi suznonosni kanali ili njihov nedostatak), građa lica (persijske mačke) te ožiljak od predhodne infekcije. Međutim, smatra se kako je najčešći uzrok konjunktivitisa kod mačaka infekcija sa herpesvirusom. Kod mačaka on je uzročnik koji se nalazi u gornjim disajnim putevima. Bolest se naziva rinotraheititis tako da je navedeni i jedna od komponenti vakcine protiv mačjih zaraznih bolesti. Ako Vaše mače nije vakcinisan, svakako to učinite kada ozdravi, a najmanje tri nedelje nakon zadnjeg davanja antibiotika.
Treba spomenuti i ostale uzroke, poput bakterija, klamidija i gljivica, zatim alergije (alergijski konjunktivitis), iritacija vetrom, prašinom, dimom. Kod alergijskog konjunktivitisa postoji obostrano crvenilo očiju, smetnje suzenja, žarenje u očima i svrab. Svrab dovodi do trljanja očiju i edema (otečenja). Većina životinja ima i propratni rinitis.
U ovakvom slučaju je potrebno koristiti fiziološki rastvor ili 2% bornu vodu pre korištenja bilo kakvih antibiotskih preparata.
Nažalost, na srpskom tržištu ne postoji registrovan lek za lečenje lokalnih upala očiju kod naših kućnih ljubimaca pa se stoga upotrebljavaju oni iz humane medicine.
Međutim, na temelju opisanog možemo dati samo odgovor koji je informativnog, a ne dijagnostičkog karaktera, i naš je savet da odvedete Vašeg ljubimca kod doktora veterinarske medicine kako bi pregledom oka utvrdio o kakvom se problemu radi te postavio ispravnu dijagnozu i lečenje sproveo u pravom smeru.
|
