Disajni problemi (respiratorna infekcija)
Postavio MIRJANA PEJČIĆ
Odgovara:
Mirjana Pejčić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd
P: Imam običnu mačku ima oko 6 meseci. Jednom je vakcinisana. Od pre 2 nedelje kašlje, krči kad diše, a pogotovo ako je podignem. Curi joj nos i ima krmelje. Od juče diše otvorenih usta i ništa ne jede. Neće da pije ni mleko. Problem mi je odlazak kod veterinara pa me zanima šta da radim i da li je to ozbiljno. Kako da joj pomognem? |
S obzirom da je kod mačke došlo do gubitka apetita, odnosno da ona ne jede i ne pije, neophodno je da u što kraćem roku posetite veterinara, kako bi uradio klinički pregled i započeo sa terapijom. Nažalost, bez dijagnostike oboljenja nemoguće je preporučiti terapiju, tako da je poseta veterinarskoj ambulanti ili kućna poseta terenskog veterinara neophodna.
Iscedak iz nosa koji opisujete je simptom više oboljenja različite etiologije. Inflamacija nazalne sluzokože / rhinitis - ispoljava se hiperemijom i sekrecijom seroznog, mukoznog ili mukopurulentnog karaktera. Veoma retko se ovaj simptom javlja kao znak samostalnog oboljenja, uglavnom se radi o sistemskom infektivnom oboljenju, najčešće virusne etiologije.
O virusnim bolestima mačaka koje su vezane za disajne puteve možete više pročitati ovde i ovde.
Zapaljenje pluća - Pneumonia, izaziva teške poremećaje opšteg stanja kod životinja.
Od kliničkih simptoma javljaju se: povišena telesna temperatura, apetit je smanjen ili je potpuno nestao, prisutna je jaka žeđ, dlaka je bez sjaja, a koža zbog dehidracije organizma gubi elastičnost. Životinja je apatična, pretežno leži, nerado se kreće, gubi na telesnoj težini. U početku bolesti kašalj je kratak, mukao i bolan, kasnije je vlažan i dubok. Nosni iscedak povremeno obilan i sluzavo gnojan, a ponekad može imati i primese krvi. Zastupljen je abdominalni tip disanja. Često se javljaju i gastrični poremećaji, a zbog napada kašlja dolazi često i do povraćanja.
Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom životinje od strane veterinara, a na temelju nje se sprovodi odgovarajuća antibiotska terapija, uglavnom antibioticima širokog spektra. Bez obzira da li se radi o virusnim respiratornim infekcijama ili ne, antibiotici se daju kako bi se sprečile sekundarne bakterijske infekcije. Uz antibiotsku terapiju neophodna je i primena sredstava za rehidraciju organizma, a često je potrebno infuziono unošenje elektrolita.
Pojava iscedka iz očiju, kakve god da je prirode, se smatra oboljenjem. Često se suzenje očiju javlja u početku nekih drugih bolesti, a može biti potpuno zasebno oboljenje. Uzročnici mogu biti: bakterije, gljivice, virusi, hlamidije, razne toksične supstance koje isparavaju ili koje su slučajno dospele u oko.
