Lisice i zeleni barbusi u akvarijumu

 

Odgovara:
Nikola Mišić, dr. vet. med.,
Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad

P: Imala sam tri lisice u akvarijumu od 26 litara, one su ranije bile u velikom akvarijumu sa moli ribicama koje su istrebile zato sam ih i odvojila u manji. Dve su uginule i ostala mi je samo jedna, stara oko četiri godine. Htela bih da kupim i drugu vrstu ribica, ali ne bih moli zato što su ih u velikom akvarijumu jele i razmišljala sam o zelenim barbusima koji mi se i inače sviđaju, a i čitala sam da su oni drugačiji od moli ribica i ne dozvoljavaju da ih iko dira. Jedino se plašim da će onda možda lisica da nastrada od njih, mada sam čula da nisu sve vrste barbusa jednako agresivne. Šta mi savetujete? Da li je bolja možda neka druga vrsta ribica? I koliko bi bilo najbolje ribica da uzmem, da njima bude dobro i da ne bude previše za akvarijum od 26 litara? Hvala unapred na odgovoru. S poštovanjem, Isidora Pinter

O: Lisica je vrsta ribe iz Jugoistočne Azije. Hrani se zelenim algama.

Lisica ima karakteristično dugačko telo sa spljoštenim abdominalnim (stomačnim) delom. Njen leđni deo ima kolorit od maslinaste do braon boje. Donja polovina tela ima žućkastobelu nijansu. Braonkasto-crna linija se vidi od njenih usta, očiju i kaudalnih peraja. Iznad ove linije nalazi se zlatna štrafta. Oči lisice ponekad imaju crveni iris. Leđna, analna i trbušna peraja se sastoje od crne trake i bele ivice.

Odlikuju se, takođe, po odsustvu dorzalne kičme, posedovanju leđnog peraja, tanke membrane koja povezuje gornju i donju usnu i rostralnog režnja.

Iako može da poraste i do 15 centimetara, njena prosečna veličina je oko 12 cm u akvarijumskoj sredini.

U akvarijumu se lisice slažu sa ciklidima, skalarima, danima, geofagusima, guramijima, jeguljama, sifrinoformesima, tetrama i rasborima. Mogu biti agresivne prema manjim ribama iz akvarijuma, a mogu ih čak i pojesti.

Mala zajednica lisica može ponekad pokazivati teritorijalno ponašanje. Usamljene lisice često izazivaju druge vrste oko prevlasti.

Akvarijum od 75 do 150 litara ili veći sa podlogom finog šljunka je pogodan za lisicu prosečne velične. Kako žive u dubinama, akvarijum za jednu lisicu obično ima biljke sa širokim listovima, kamenje i drvo koje služi kao mesto za sakrivanje. Ova vrsta se pretežno hrani algama. Žive u akvarijumskoj vodi koja ima od 6 do 7,5 pH vrednosti i ujednačenoj temperaturi od 23 do 27 °C.

Zeleni barbus (Puntigrus tetrazona) je slatkovodna riba iz porodice šarana (Cyprinidae).

Za gajenje u akvarijumu traži temperaturu vode od 20 do 26 °C. Idealna voda je tvrdoće između 10 i 12°, pH je neutralan. U njihovom prirodnom staništu, dolazi do naglih promena hemijskog sastava vode, što je navelo zelenog barbusa da se prilagodi preživljavanju u raznim nepovoljnim uslovima. Zelenim barbusima odgovara češće menjanje 1/4 akvarijumske vode. Vrlo su temperamentne i živahne ribe. Kako bi se u potpunosti uživalo u njihovim igrama, potrebno im je pružiti dovoljno dug akvarijum, s dovoljno zasađenim prostorima za skrivanje i otvorenim prostorima za plivanje. Jako su društvene ribe i često se drže u grupama od najmanje šest primeraka. Zeleni barbusi plivaju zbijeni u jatima, uglavnom sredinom akvarijuma, jureći jedna drugu i bezazleno čupkajući peraje drugim pripadnicima jata.

Zeleni barbusi mogu predstavljati problem u društvenim akvarijumima u kojima se drže ribe dugih peraja. Naime, one imaju običaj da jure te ribice i da im grickaju peraje dok ih skroz ne ogole. To se rešava jednostavno odvajanjem zelenog barbusa od tih vrsta (sijamski borac, skalar, gupi) ili dodavanje još zelenih barbusa, koje bi jedna drugoj međusobnom igrom mogle odvući pažnju s drugih riba. Napadaće sve bolesne ribe, zbog slabije pokretljivosti, ali će se izvrsno slagati sa svim živahnim ribama.

Pre odabira ribica za akvarijum, pre svega bi se trebalo posavetovati sa akvaristom, koji će Vam dati informacije o konačnoj veličini i broju ribica koje ste izabrali, kao i o vrstama koje mogu boraviti zajedno.