Povratak

Razlozi i uslovi koji dovode do nastanka algi i postupak njihovog uklanjanja

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button
Marija Tetkic v3

Odgovara:
Marija Tetkić, dr. vet. med.,
Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad

P: Možete li mi objasniti zašto se alge stalno pojavljuju u akvariju iako sam ih akvrarijum tretirao raznim sredstvina, te preporučenim ako i na one koje sam nailazio. Nakon tretmana one nestaju ali se ponovno vraćaju. Zašto se to dešava ? Inače je akvarijum je oko 54l, poljašnji filter, osvetljenje 2 fluo cevi od 18w. Koristim tečno đubrivo za biljke sera florena prema upustvu... Možete li mi pomoći kako bi jednom za sva vremena rešio ovaj problem i omogućio mojim ribicama zdravo okruženje. Pozdrav i nadam se da ćete mi pomoći, Andrijan

O: Alge će se razvijatu uvek ako imamo neuravnoteženi akvarijumski sistem. Alge će se razvijati u sledećim uslovima:


1. ako je u vodi prisutan nizak nivo kiseonika (nizak nivo O2 u vodi može biti prouzrokovan sa visokim temperaturama (letnji period), zaprljan filter, slabo strujanje vode.);

2. usled nedovoljne cirkulacije vode (nedovoljna cirkulacija vode može da dovede do lošeg transportovanja hranljivih materija, iako se redovno pažlјivo dodaju оdgovarajuće količine CO2, NO3, PO4. Strujanje vode mora biti odgovarajuće kako bi se ove hranljive materije dostavile svim biljkama, potrebne su jače pumpe ili veći broj pumpi, što zavisi od veličine i uređenja akvarijuma, što se posebno odnosi na jako ubiljene akvarijume);

3. u slučaju gomilanja organskih materija (organski otpaci se vremenom gomilaju, u ovo se ubraja višak hrane za ribe, riblji izmet kao nusprodukt metabolizma, truli listovi, itd. Puževi i mali rakovi mogu u mnogome da pomognu u razlaganju ovih organskih otpadaka, i oni predstavljaju svrsishodnu kariku u lancu.);

4. ne ciklirani akvarijum (ne ciklirani akvarijum znači prebrzi početak bez razvijenih nitrifikacionih bakterija unutar filtera što dovodi do potencijalne opasnosti od stvaranja algi.).

- Ne ubiljeni ili slabo ubiljeni akvarijumi -


U ovakvim akvarijumima višak organskih materija i amonijaka može da dovede do pojave algi. Redovne nedeljne promena vode (25-50%), stvaranje umerene agitacije površine kako bi se postigla bolja razmena gasova, održavanje pravilog protok vode i redovno čišćenje filtera najbolja su rešenja za održavanje akvarijuma bez algi.


Amonijak (NH3), amonijum (NH4) i nitrit (NO2) treba održavati na 0 ppm. Nitrat (NO3) nivo treba održavati ispod 30 ppm. Fosfate (PO4) nivo treba odrežavati ispod 0,5 ppm.


Svetlo ne bi trebalo da radi duže od 10 sati dnevno. Treba imati na umu da alge koriste jako svetlo, pa se prilikom izbora lokacije za akvarijum bira neko zasenčen deo našeg životnog prostora, tj. dalje od prozora kako bi se izbegla prirodna svetlosti. Direktnim izlaganjem sunčevim zracima povećavamo šansu pojave algi u akvarijumu.


- Neciklirani akvarijum -


Kod većine novih neiskusnih akvarista alge se pojavljuju u prva 2 mesec po pokretanju akvarijuma. U novoformiranim akvarijumima najčešći nedostatak, a ujedno i pojava algi, jesu upravo korisne bakterije koje pomažu u balansiranju čitavog sistema. Navedene bakterije imaju ulogu u organskoj razgradnji, učestvuju u nitrifikacionom procesu.


Da bi se izbegli problemi takvog tipa u početku se koriste preparati ili se koristi filter masa iz nekog već cikliranog akvarijuma.


Pošto biljke rastu puno bolje u hranjivoj podlozi uglavnom se preporučuju brendirane već gotove hranljive podloge. Ovakve gotove podloge uglavnom sadrže razne korisne bakterije koje su uključene u razgradnju organskih materija, uključene su jednim delom i u smanjenju i oksidaciji teških metala i gasova koji se mogu stvoriti unutar same podloge usled raspadanja organskih materija. To znači da se korisćenjem običnih podloga tipa pesak ili šljunak ne uspostavlja odgovarajuće okruženje za vodene biljke posebno pri slabom osvetljenju.


Komercijalne akvarijumske podloge, kao što je već navedeno, u sebi sadrže neke od korisnih bakterija koje potpomažu u procesima koji se odvijaju unutar akvarijuma, a kao bi se sve odvijalo kako treba potebno je uraditi određene pripreme. One se sastoje iz pripreme podloge, koju je potrebno potopiti u zasebnu posudu na 1 do 2 meseca, pa se na ovaj način izbegava zamućivanje akvarijumske vode. Pored toga možemo da izbegnemo i naglu pojavu algi u još nezacikliranom akvarijumu jer će tek natopljena akvarijumska podloga ispustiti u vodu veće količine hranljivih materija koje će alge da iskoriste.


U toku samog procesa pripremanja podloge neophodno je dodavati vodu ukoliko dođe do njenog isparavanja jer podloga mora da ostane potopljena u toku celokupnog procesa pripreme.


Uz sve ove pripreme neophodno neophodno je da se voda kojom se puni akvarijum takođe pripremi odnosno ona treba da bude nehlorisana. Ovo se može postići na razne načine, kao npr. upotrebom preparat za to već namenjenih, aerizacijom ili jednostavnim odlaganjem vode u zasebne posude u kojima će voda da stoji da bi se za nekoliko dana voda sama oslobodila hlora.


Voda se dodatno može pripremiti zagrevanjem na oko 26 c, ovako pripremljenu vodu možemo dodavati u akvarijum.


- Neadekvatna cirkulacija vode unutar akvarijuma -


Kvalitetna cirkulacija vode je od velike važnosti za kvalitetno funkcionisanje čitavog eko sistema. Uz odgovarajuću cirkulaciju ravnomerno se raspodeluju hranjive materije koje će biti dostupne biljkama. Potrebno je da voda unutar akvarijuma procirkuliše (između 5 i 8 puta u toku jednog sata, naravno ovo se uzima orijentaciono sve u zavisnosti od samog uređenja). Neki akvaristi stavljaju naglasak na jače strujanje vode, dok drugi više naglašavaju slabije strujanje.


Površinska agitacija će osigurati pravilnu razmenu gasova unutar vode akvarijuma i sredine izvan akvarijuma. Ujedno će sprečiti pojavu tankog filma koji se može pojaviti na samoj površini nakon formiranja akvarijuma. Dodavanje CO2 u vodu uz odgovarajuće osvetljenje omogućava biljkama process fotosinteze u kojem je nusprodukt O2 koji je opet preko potreban ribama i ostalim stanovnicima u akvarijumu. U letnjem period najveći neprijatelj biljkama i ribama nije povišena temperature već upravo nepravilna cirkulacija vode i razmena gasova.

U ubiljenim akvarijumima neophodno je održavati visok nivo O2 isto kao što je neophodno održavati i visok nivo CO2.


- Neuravnoteženosti između nivoa svetlosti, CO2 i ostalih nutrienata -


Za pravilan rast biljaka neophodni su makro elemenati: ugljenik (C), kiseonik (O), azot (N), fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i sumpor (S), a od mikro elemenat: gvožđe (Fe), mangan (Mn), cink (Zn), bakar (Cu), bor (B), nikal (Ni), hlor (Cl) i molibden (Mo).


U odnosu na mikro hranljive elemente biljke imaju veće zahteve prema makro elementima. Makro i mikro hranljive materije se mogu dodati u akvarijum kao već gotove komercijalno dostupne preparate, gde su svi elementi uravnoteženi, ili ih možemo dodavati pojedinačno po potrebi. Naglašavam da postoji razlika između određivanja količine hranjivih materija u akvarijumu sa samo nekoliko biljaka i gusto ubiljenih akvarijuma. Ulogu imaju i različite vrste biljaka koje se koriste, jer su neke biljke manje a neke više zahtevne po pitanju hranljivih materija.


Jedna od bitnih stavki koje moramo uzeti u obzir je vrsta osvetljenja, kao i postavka osvetljenja iznad akvarijuma. Samo postavljanje izvora svetla može biti nisko, srednje ili visoka postavka svetla iznad akvarijuma.


Jači intezitet svetla ubrzava rast biljaka, gde srazmerno sa ubrzanim rastom dolazi i do većeg trošenja hranljivih materija.


Akvarijumi sa biljkama su kompleksni i dinamički ekosistemi, koji u najvećoj meri zavise od nas. Priroda nema puno uticaja na ove izolovane ekosisteme, i iz tog razloga smo odgovorni ukoliko dođe do napretka ili nazadovanja unutar ekosistema.


Biljkama su potrebni stabilni nivoi hranjivih materija kako bi kvalitetno napredovale. Uspostavljanje ove ravnoteže pada na akvaristu, on je taj koji mora naći tu ravnotežu u tom procesu ne postoji jedinstvena formula, neophodno je eksperimentisati i pronaći pravilan balans.


Donekle se možemo orijentisati na osnovu sledećih primera:


Intezitet akvarijumskog svetla:

Niski inteziteti se kreću između 0,3 do 0,5 W / L
Srednji inteziteti se kreću između 0,5 do 0,8 W / L
Visoki inteziteti se kreću od 0,8 W / L ili više


Kako izračunati neophodan intezitet svetla?


Podelite ukupnu snagu akvarijumskog osvetljenja izraženu u vatima sa zapreminom akvarijuma izraženu u litrama na taj način se može dobiti odnos svetlo - zapremina.


Primer:

Akvarijum od 180 litara i ima 2 x 30 W fluoroscentnih cevi.
2x30 W = 60 W
60 W podeljeno sa 180 L = 1.25 W / L = 0,33 W / L
Po ovom izračunavanju dobijamo da je ovo low-light akvarijum.


U zavisnosti koji način osvetljenja izaberemo dobijamo i različiti tip akvarijuma:
- Low-light;
- Medium-light;
- High-tech.


Unutar ove podele možemo uraditi još jednu podelu koja se zasniva na načinu prihrane i dodavanja ili nedodavanja CO2. Iz toga proizilazi sledeća podela:

- Low light – Low–Tech - ukoliko ste mnogo zauzeti i nemate puno vremena za česte i redovne promene akvarijumske vode najbolje je odabrati Low light-Low Tech uređen akvarijum, koje treba svega nekoliko promena vode godišnje.


Iako biljke najviše hranjivih materija dobijaju preko podloge moramo imati na umu da se podloga siromaši hranljivim materijama nakon otprilike 6 do 12 meseci. Kako bi se ovo sprečilo neophodno je u akvarijum dodati suve ili tečne preparate umerene količine makro i mikro elemenata.


- Low light - High-Tech - ovaj metod znači manje svetla, manje hranjivih materija, redovno dodavanje CO2. I za ovaj tip akvarijuma važi isto pravilo o povremenom dodavanju suvih ili tečnih preparata odnosno dodavanjem određene doze makro i mikro elemenata.


Zamena vode se svodi na nedeljne ili dvonedeljne promene vode, što je znatno češće i zahteva više obaveza u odnosu na prethodni Low light-Low tech.


High light - High-tech - ako je izbor pao na ovaj tip uređenja u ovom slučaju neophodno je hranljiva podloga, jači intezitet osvetljenja, pa shodno ovome ide i redovno dodavanje makro i mikro elemenata, redovno dodavanje CO2, redovne i velike promene vode nedeljno kako bi se sprečila prekomerna količina hranljivih materija.


Većina biljaka mogu rasti pod sva tri navedena svetlosna uslova, ukoliko CO2 nije ograničavajući faktor. Najčešći razlog da biljke razvijaju svoje izdanke prema površini je upravo u nedostatku CO2, isto se dešava ukoliko imamo i pojavu topljenja listova, u oba slučaja najčešći razlog je nedostatak CO2.


- Nedovoljna akvarijumska higijena i održavanje sistema -


Nakon završenog procesa cikliranja akvarijuma dolazi do sve većeg gomilanja organskih materija što dovodi do zagušivanja filter mase unutar filtera, i biljna masa se povećava do tačke gde akvarijumsko održavanje postaje neophodno.


Od tog momenta neophodno je redovno menjanje vode, prilikom svake izmene vode preporučuje se sifoniranje podloge. Nema potrebe za dubinskim sifoniranjemu jako ubiljenim akvarijumima da ne bi došlo do pomeranja i eventualnog oštećivanja korenskog sistema, dovoljno je da se pokupe otpali listovi i vidljive nečistoće na površini podloge.


Filter u akvarijumskom sistemu ima ulogu da ukloni nečistoće koje se nalaze u vodi, a nutrifikacione bakterije koje su nastanjene u filter masi potpomažu razgradnju organskih materija.

Spoljni filteri su funkcionalniji od unutrašnjih filtera, iz razloga što spoljašni filter zadržava svu prikupljenu nečistoću izvan akvarijuma, što nam olakšava samo čišćenje filter mase.


Začepljen filter ima smanjenu cirkulaciju, pa je potrebno redovno čišćenje. Koliko često zavisi od vrste pumpe odnosno snage same pumpe i od kapaciteta filter mase. Naravno ne smemo zaboraviti ni količinu riba unutar akvarijuma, ukoliko je veća količina riba u akvarijumu tada će i samo prljanje akvarijuma biti veće u odnosu na akvarijume u kojima je manje riba.


Prilikom čišćenje filtera odnosno filter mase potrebno je obratiti pažnju da se filter masa ne pere sa vodom koja sadrži hlor. Voda koja sadrži hlor može smanjiti količinu korisnih bakterija koje su oformljene unutar filtera.


Periodična promena vode je vrlo važna i preporučuje se obavljati je na nedeljnom nivou. Ovo se uglavnom odnosi na High light - High-tech tip akvarijuma.


High-tech tipovi akvarijuma zahtevaju česta doziranja hranljivih materija (3x nedeljno) iz tog tog razloga se upravo preporučuje nedeljna promena vode kako ne bi dolazilo do prekomernog nagomilavanja hranljivih materija.


Low-tech tipovi akvarijuma ne zahtevaju tako redovne zamene vode, jer je kod njih dodavanje hranljivih materija ređe, iz tog razloga teže može doći do nagomilavanja istih.. Kod low-tech akvarijuma dovoljno je menjati 50% vode svakih 2 meseca.


- Ostali načini suzbijanja prekomernih naslaga algi -


Određene vrste organizama koji se drže u akvarijumima ribe i rakovi takođe mogu ušestvovati u održavanju higijene u akvarijumu.


Jedan od favorita je račić Caridina multidentata. Ova kozica je vrlo delotvorna kada je u pitanju končasta alga. Pored toga što ova vredna kozica jede alge hrani se i ribljim ostacima i ribljim otpadom. Kozice sve ovo razgrađuju na prostija jedinjenja.


Otocinclus vittatus je riba koja naraste svega 3,5 do 5 cm, vrlo je koristan stanovnik akvarijuma, hrani se dijatomejama.


Crossocheilus siamensis je još jedan stanovnik akvarijuma koji pomaže u borbi protiv crne bradate alge poznate i pod nazivom BBA. Crossocheilus siamensis je riba koja naraste do 14 cm iz tog razloga nije preporučljiva za manje akvarijume.


Nerita sp. je puž koji se sve češće može naći u akvarijumima. Pored interesantnog izgleda njegova uloga je i u održavanju higijene u akvarijuma. Ova vrsta puža se hrani sa zelenom bradatom algom koja se najčešće javlja na dekoraciji (kamen, drvo) . Prilikom držanja ove vrste puževa u akvarijumu treba obratiti pažnju na njihovu populaciju. Naime oni polažu jaja koja su bele boje, pa ukoliko je populacija prevelika može dođi do prenagomilavanja jajašaca ove vrste puža i to izgleda neugledno.

Ukoliko i dalje budete imali problema i pored svih navedenih uputstava možete potražiti savet od naših iskusnih akvarista.

POSTAVITE PITANJE NAŠIM VETERINARIMA

Postavite pitanje našim veterinarima na adresu e-pošte: veterinar@pet-centar.rs