Povratak

Red Cherry i Dark Green kozice

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button
aleksandra

Odgovara:
Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Možete li mi nešto reći o držanju kozica, konkretno mislim na Red Cherry i Dark Green. Hvala. Miljan

O: Postoji nekoliko varijeteta kozica, npr. Red cherry shrimp odnosno crvena kozica. To je najpoznatija vrsta slatkovodnih kozica u našim akvarijumima. Ne zahtevaju puno i dovoljan im je akvarijum od 10l sa grejačem i filterom. Jako su osetljivi na visoku temperaturu pa morate paziti na to. Ako je temperatura previsoka, kroz nekoliko sati može doći do uginuća svih kozica. Vole akvarijum sa puno biljaka (najviše mahovine). Koloracija ovih kozica zavisi od više faktora kao što su raspoloženje, temperatura vode i ishrana. Najčešče nakon ulaska u novi akvarijum poprime bledu boju zbog stresa pri transportu i novog okruženja, naravno nakon što se priviknu na novu okolinu i upoznaju se s njom počinju poprimati prepoznatljivu crvenu boju. Potpuno odrasla jedinka Red Cherry kozice (Neocaridina heteropoda) može biti 4 cm dužine. Mužjak je manji i svetlije boje, ženke obično imaju jaču crvenu boju i sedlo preko leđa.  Preferiraju akvarijume sa čistom vodom, pH između 6.5-8, temperature 18-30°C (65-85°F). Omnivori su, a žive 1-2 godine.

Dark Green kozica potiče iz Indije. Krasi je tamno zelena boja, koju nikad ne gubi. Mladi ove vrste ne prolaze stadijum larve vec se rađaju minijaturne i tamno zelene boje, takođe rastu puno brže od ostalih kozica. Odrasli primerxci narastu od 2,5-3,5 cm. Odgovara im temperaura 22-28 stepeni celzijusevih, ph 6,5 - 7,2. Kao i kod red cherry kozice ishrana je raznolika i uključuje gotovo sve što im ponudite. Kozice su poprilično jednostavno za uzgoj. Prilagodiće se u većini akvarijuma. Puno vremena provode na bilju, posebno  nakon presvlačenja, hraneći se algama na lišću, a pritom ga ne oštećuju. Javanska paprat i mahovina im je omiljeno mesto za skrivanje. Poput većine vodenih beskičmenjaka, vrlo su osetljive na povišene koncentracije amonijaka u akvarijumu. Ne smeju se stavljati u akvarijume koji nisu dobro "zaciklirani", kao ni u akvarijume sa lošom filtracijom. Nivo amonijaka u akvarijumu zavisi od količine (nepojedene) hrane, gustoći nasada riba, nedovoljne filtracije i slično.

Bitno je napomenuti kako su izuzetno osetljive i na bakar, tako da u akvarijumima sa kozicama treba izbegavati tretman spoljašnjih parazita na ribama sa preparatima na bazi bakra. Iako su primarno algojedi, prihvataju i gotovu hranu na bazi algi. Mužjaci su manji od ženki i nešto "slabije" obojeni, a i nešto mršaviji. Razmnožavanje je vrlo jednostavno. U dobro zacikliranim akvarijimumima dovoljno je u isti akvarijum staviti mužjaka i ženku. Razvoj jajašaca kod ženki možete pratiti golim okom u vidu belih ili žutih trouglasto-sedlastih mrlja na leđima. Kada je ženka spremna za polaganje jajašaca otpušta feromone  Nakon kratkog udvaranja ženka polaže jaja i fiksira ih na telo, a kada se mlađ izvali iz jaja gotovo je identična odrasloj jedinki.