mirjana

Odgovara:
Mirjana Pejčić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Primetila sam nekakve izrasline na glavi moje zlatne ribice koja živi u vrtnom jezercetu. Izraslina je karfijolastog oblika i svetlije boje. Molim da mi pomognete, o kakvoj bolesti je reč i na koji način da izolujem bolest?Zahvaljujem, Tina

O: Ono što bi po Vašem opisu odgovaralo, bila bi limfocistoza. To je bolest koja je preko 100 godina poznata kao dobroćudna virusna zarazna bolest kože.  Bolest uzrokuje limfocistis virus iz grupe iridovirusa. Množi se samo u ćelijama vezivnog tkiva. Bolest je rasprostranjena po celom svetu. Javlja se u akvarijumima, pri uzgoju morskih riba, a rasprostranjena je i u prirodi. Smrtnost je redovno niska. Inkubacija je oko 10 dana na 25°C pa i duža. Virus ulazi u telo i preko najmanjih povreda kože i škrga te kroz probavni sistem. Pri gustom smeštaju i stresu obolijeva veći broj riba. Učestalost bolesti može biti povećana i kad su prisutni paraziti koji se sele sa jedne ribe na drugu i tako prenose uzročnika. Limfocistis virus napada ćelije vezivnog tkiva i izaziva njihovo jedinstveno i izuzetno povećavanje.

Promer takve ćelije može doseći i do 2 mm. Infekcija virusom ne izaziva upalnu reakciju. U koži, perajama i škrgama, a ponekad i u unutrašnjim organima, nastaju naslage sivo-belih ili svjetlo-crvenkastih do smeđih čvorića, koji se spajaju u izrasline sa neravnom površinom. S vremenom izrasline mogu poprimiti izgled maline pa i minijaturne cvekle. Bolest može polagano napredovati čak i tri godine, ali i spontano nestati nakon nekoliko meseci. Kad povećane ćelije otpadnu, iz njih se oslobađa velika količina virusa. To se događa za otprilike 4 nedelje. Nakon što lezije nestanu, zahvaćeno tkivo ozdravi. Većina riba ozdravi ako ne dođe do sekundarnih infekcija. Promene usporavaju rast i dovode do mršavljenja. Ako su na škrgama izrasline ometaju disanje, a na ustima uzimanje hrane. Druge ribe napadaju i grizu čvoriće na koži i perajama pa nastaju male rane i sekundarne infekcije sa bakterijama i plesnima. Naravno, tačna dijagnoza se može postaviti histopatološki nalazom gigantskih ćelija. Leka za virusnu bolest ne postoji. Treba pažljivo rukovati sa bolesnom ribicom. Sprečavanje bolesti u uzgoju i akvaristici se sprovodi tako da se primerci sa prvim znacima bolesti odmah odstranie i smanji gustina tj. broj riba.  Pojavu širenja bolesti treba sprečiti higijenskim i sanitarnim merama i smanjenjem stresa. Kod posebno vrednih primeraka akvarijumskih riba primenjuje se hirurško odstranjivanje izraslina.

 

Bakterijske i gljivične infekcije koje se sekundarno javljaju na izraslinama tretiraju preparatma  koje možete nabaviti u našoj prodavnici, pa Vas pozivam da se za savet obratite našim akvaristima.

OZNAKE:

akvaristikaveterinar

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak