Povratak

Oranda - varijetet zlatne ribice

Powered by Spearhead Software Labs Joomla Facebook Like Button


Odgovara:
Mirjana Pejčić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Interesuje me nešto više o ovim ribama. Kod nas se zove lavlja glava - zlatna ribica. Slobodan

O: Zlatna ribica je slatkovodna riba iz porodice šarana (Cyprinidae) i jedna od prvih domestificiranih riba, koje su još i danas popularne među akvaristima. Glavni predstavnik roda Carassius i ujedno najraširenija vrsta, je Carassius auratus. Akvariste je oduvek oduševljavala vanredna mogućnost ukrštanja riba roda Carassius, pa je tako vremenom dobijen veliki broj izmenjenih vrsta, među koje spada i Oranda.

Oranda se zbog velike fizičke sličnosti često greškom naziva i lavlja glava. Osnovna razlika je što Oranda ima leđnu peraju, a lavlja  glava nema i puno je manja od Orande. Oranda je varietet koji je nastao veoma davno i vuče poreklo - kao i većina "izmenjenih" zlatnih ribica - iz Kine. Na dalekom istoku ribe sa naborima u vidu maline koji prekrivaju celu glavu poznate su pod imenom tiger head. Red cap oranda nastale su oko 1590, a tigerhead oranda 1893.

Širina tela kod orande (gledano sa boka) trebala bi biti veća od dve trećine njegove dužine. Prisutna je lepo razvijena kappa. Sva peraja su parna sem dorzalnog, dok je repno peraje podeljeno. Minimalna dužina repnog peraja je 3/4 dužine tela. Minimalna dužina tela odraslog primerka je 5,5 cm.

Orande se javljaju u više varijeteta boje i to kao metalik (crvena, narandžasta, žuta, metalik plava, braon, bakar i crna) i kao kaliko ribe. U Japanu kaliko orande zovu azumanishiki.

Temperamentom su veoma mirne i spore ribice pa treba paziti sa kojim vrstama je držimo u akvarijumu, jer često zbog sporosti ne može doći do hrane od ostalih bržih riba; zbog toga se najbolje slaže sa teleskopima, crvenkapicama ili lavljim glavama.

Kao i sve "fancy" zlatne ribice najbolje se oseća na temperaturama od 22 - 24°C, temperature više od 26°C nisu preporučljive zbog naglog ubrzanja metabolizma. Potrebno joj je dosta prostora za plivanje. Iako za jednog odraslog primerka treba samo 38 l vode, poželjan je što veći akvarijum da bi se imala kuda kretati / plivati.

Filter je obavezan deo opreme i trebao bi biti što jači jer su sve hladnovodne ribice sklone naglom prljanju vode i bez filtera ne bi bilo moguće održavati kvalitet vode koja im treba za normalan život. Vodu je potrebno menjati jedan put nedeljno i to 1/3 akvarijumske vode zameniti sa 1/3 čiste, bar 24 sata odstojale vode. U vodi nikako ne bi trebalo biti oštrih ukrasa jer se ribice lako mogu ozlediti.

Ove ribice su svaštojedi ali nisu toliko sklone uništavanju vodenog bilja kao npr. komete ili karasi, pa tako u njihovom akvarijumu mogu lepo napredovati tvrdolisne biljke poput anubijasa. Od hrane prihvataju sve od kupovne hrane za zlatne ribice do gel hrane, graška, salate. Potrebna im je dnevna svetlost i obična neonka će zadovoljiti potrebe u svakom hladnovodnom akvarijumu. Idealno osvetljenje je 10 – 12 sati dnevno.

Razmnožavanje se odvija tako da ženka  neprestano juri po akvarijumu i izbacuje ikru koju će oploditi mužijaci izbacivanjem mleči. Obično mrest traje 3 do 4 sata, a može i duže i često se događa ili u jutarnjim ili večernjim satima. Roditelji su izraziti kanibali pa će pojesti svoju ikru i mladunčad. Ako želite uzgojati pomladak, ikru treba odvojiti u posebni akvarijum. Mladi se razvijaju jako brzo pa će nakon sedam dana ličiti na ribice, a kasnije će postepeno dobijati zlatnu boju.

POSTAVITE PITANJE NAŠIM VETERINARIMA

Postavite pitanje našim veterinarima na adresu e-pošte: veterinar@pet-centar.rs